Tradução dos significados do Nobre Qur’an. - Tradução sérvia de interpretação abreviada do Nobre Alcorão.
Número de página:
225
:
2
لَّا يُؤَاخِذُكُمُ ٱللَّهُ بِٱللَّغۡوِ فِيٓ أَيۡمَٰنِكُمۡ وَلَٰكِن يُؤَاخِذُكُم بِمَا كَسَبَتۡ قُلُوبُكُمۡۗ وَٱللَّهُ غَفُورٌ حَلِيمٞ
Аллах вас не обрачунава за ваше заклетве које ненамерно изговорите, као када неко од вас каже: "Не, Аллаха ми." Или: "Да, Аллаха ми." За то није потребан искуп, нити за то има казна. Међутим, Аллах ће вас обрачунавати за намерне заклетве, а Он пуно прашта грехе робова Својих, и Он је веома стрпљив и не жури да их казни.
التفاسير:
226
:
2
لِّلَّذِينَ يُؤۡلُونَ مِن نِّسَآئِهِمۡ تَرَبُّصُ أَرۡبَعَةِ أَشۡهُرٖۖ فَإِن فَآءُو فَإِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Они који се заклињу да неће имати интимни однос са својим женама имају рок од четири месеца од кад се закуну. Ово се назива ел-ила' (период чекања). Уколико у том року буду имали однос са њима, Аллах ће им опростити ту заклетву, и Он је био милостив према њима када им је прописао искуп као излаз из ове заклетве.
التفاسير:
227
:
2
وَإِنۡ عَزَمُواْ ٱلطَّلَٰقَ فَإِنَّ ٱللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٞ
Уколико буду хтели развод својим настављањем бојкотовања жена, Аллах добро чује оно што они говоре, а у шта спада и развод, и Он добро зна сва њихова стања и све њихове интенције, и обрачунаће их за то.
التفاسير:
228
:
2
وَٱلۡمُطَلَّقَٰتُ يَتَرَبَّصۡنَ بِأَنفُسِهِنَّ ثَلَٰثَةَ قُرُوٓءٖۚ وَلَا يَحِلُّ لَهُنَّ أَن يَكۡتُمۡنَ مَا خَلَقَ ٱللَّهُ فِيٓ أَرۡحَامِهِنَّ إِن كُنَّ يُؤۡمِنَّ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۚ وَبُعُولَتُهُنَّ أَحَقُّ بِرَدِّهِنَّ فِي ذَٰلِكَ إِنۡ أَرَادُوٓاْ إِصۡلَٰحٗاۚ وَلَهُنَّ مِثۡلُ ٱلَّذِي عَلَيۡهِنَّ بِٱلۡمَعۡرُوفِۚ وَلِلرِّجَالِ عَلَيۡهِنَّ دَرَجَةٞۗ وَٱللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ
Разведене жене требају да чекају три месечна прања и не смеју да се удају пре завршетка трећег месечног прања. Није им дозвољено да сакрију ако су трудне, ако искрено верују у Аллаха и Судњи дан. Њихови мужеви који су их развели имају највеће право да их врате током овог причека од три месечна прања, уколико тим враћањем желе леп живот са њима и отклањање онога што је узроковало развод. Жене имају права и обавезе као што мужеви имају права и обавезе, сходно обичају. Људи имају један степен више који се огледа у обавезности вођења рачуна о целој породици и одговорности за њу, и поседује право развода, а Аллах је Силни Којег ништа не може савладати, и Мудри у Свом прописивању закона и управљању.
التفاسير:
229
:
2
ٱلطَّلَٰقُ مَرَّتَانِۖ فَإِمۡسَاكُۢ بِمَعۡرُوفٍ أَوۡ تَسۡرِيحُۢ بِإِحۡسَٰنٖۗ وَلَا يَحِلُّ لَكُمۡ أَن تَأۡخُذُواْ مِمَّآ ءَاتَيۡتُمُوهُنَّ شَيۡـًٔا إِلَّآ أَن يَخَافَآ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِۖ فَإِنۡ خِفۡتُمۡ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَا فِيمَا ٱفۡتَدَتۡ بِهِۦۗ تِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ فَلَا تَعۡتَدُوهَاۚ وَمَن يَتَعَدَّ حُدُودَ ٱللَّهِ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Човек има право да поврати жену након првог и другог развода, тј. ако је разведе, па врати, па разведе, па врати. Када је други пут разведе па врати, нека је или задржи и са њом лепо живи, или нека је разведе по трећи пут, уз лепо опхођење према њој и давање њених права. Није вам дозвољено, о мужеви, да узмете ишта од венчаног дара којег сте дали својим супругама. Уколико жена буде мрзела свог мужа због ружноће у његовом понашању или изгледу, и сматрају да због те мржње неће испунити своје брачне обавезе, нека свој случај изложе неком из родбине или неком другом. Ако се арбитри боје да супружници неће испунити своје брачне обавезе, нема запреке да жена себе откупи тиме што ће дати иметак мужу да је пусти. То су шеријатски (исламско-правни) прописи који раздвајају између дозвољеног и забрањеног, па их немојте прекорачивати. Ко пређе Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, такав је прави неправедник према себи, јер себе води у пропаст и излаже Аллаховој срџби и казни.
التفاسير:
230
:
2
فَإِن طَلَّقَهَا فَلَا تَحِلُّ لَهُۥ مِنۢ بَعۡدُ حَتَّىٰ تَنكِحَ زَوۡجًا غَيۡرَهُۥۗ فَإِن طَلَّقَهَا فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَآ أَن يَتَرَاجَعَآ إِن ظَنَّآ أَن يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِۗ وَتِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ يُبَيِّنُهَا لِقَوۡمٖ يَعۡلَمُونَ
Ако је њен муж трећи пут разведе, није му дозвољено да је ожени више, осим ако се она уда за неког другог на исправан начин са намером да остане у том браку, а не да се врати првом мужу, и ако тај други муж са њом има интимни однос у том браку. Уколико је тај други муж разведе или умре, онда нема греха тој жени да се поново уда за првог мужа, склапајући нови брачни уговор и одређујући нови венчани дар, под условом да код њих преовлађује мишљење да ће поштовати Аллахове законе у ономе што им је обавезно као супружницима. То су Аллахови закони које Он објашњава људима како би научили Његове законе и границе и окористили се тиме.
التفاسير:
Das notas do versículo nesta página:
• بيَّن الله تعالى أحكام النكاح والطلاق بيانًا شاملًا حتى يعرف الناس حدود الحلال والحرام فلا يتجاوزونها.
Узвишени Аллах је објаснио прописе брака и развода на потпун начин, како би људи спознали границе дозвољеног и забрањеног и како те границе не би прелазили.
• عظَّم الله شأن النكاح وحرم التلاعب فيه بالألفاظ فجعلها ملزمة، وألغى التلاعب بكثرة الطلاق والرجعة فجعل لها حدًّا بطلقتين رجعيتين ثم تحرم عليه إلا أن تنكح زوجا غيره ثم يطلقها، أو يموت عنها.
Узвишени Бог указује на величину и важност брачног уговора и брачне заједнице, и забрањује поигравање са тиме. Људи су се поигравали тиме изговорајући неке речи, па је зато Бог те речи учинио обавезујућим, и укинуо поигравање људи честим разводом и враћањем жене, па је одредио границу: два развода и два враћања. Ако је трећи пут разведе постаје му забрањена осим да се уда за неког другог, па је он разведе.
• المعاشرة الزوجية تكون بالمعروف، فإن تعذر ذلك فلا بأس من الطلاق، ولا حرج على أحد الزوجين أن يطلبه.
Брачни живот треба бити изграђен на лепом односу између супружника. Уколико то није могуће, није проблем да се разведу, и није грех ономе од њих ко тражи развод.
