د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
148
:
4
۞ لَّا يُحِبُّ ٱللَّهُ ٱلۡجَهۡرَ بِٱلسُّوٓءِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ إِلَّا مَن ظُلِمَۚ وَكَانَ ٱللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا
Аллах не воли да се гласно о лошем говори, већ то презире и за то прети казном, осим ономе коме је неправда учињена; њему је дозвољено да каже оно што је (у основи) ружан говор о оном ко му је неправду учинио, попут тужбе против њега, упућивања молитве против њега, попут вербалног узвраћања истом мером, али је боље да се стрпи него да о злу јавно гласно говори. Аллах чује све што говорите и зна ваше намере, па се чувајте да не изговарате и да не намеравате зло.
التفاسير:
149
:
4
إِن تُبۡدُواْ خَيۡرًا أَوۡ تُخۡفُوهُ أَوۡ تَعۡفُواْ عَن سُوٓءٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ كَانَ عَفُوّٗا قَدِيرًا
Било да јавно учините или кажете добро, или то сакријете, или опростите зло које вам неко учини, па Аллах је Онај Који прашта и Који све може; учините опраштање својом врлином како би и вама Аллах опростио.
التفاسير:
150
:
4
إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡفُرُونَ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَيُرِيدُونَ أَن يُفَرِّقُواْ بَيۡنَ ٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَيَقُولُونَ نُؤۡمِنُ بِبَعۡضٖ وَنَكۡفُرُ بِبَعۡضٖ وَيُرِيدُونَ أَن يَتَّخِذُواْ بَيۡنَ ذَٰلِكَ سَبِيلًا
Они који не верују у Бога и Његове посланике, и који желе раздвојити између Бога и Његових посланика тако што у Њега верују, а у њих не верују, и говоре: "У неке верујемо а у друге не верујемо", и желе да иду путем између неверства и веровања мислећи да ће их то спасити.
التفاسير:
151
:
4
أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡكَٰفِرُونَ حَقّٗاۚ وَأَعۡتَدۡنَا لِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٗا مُّهِينٗا
Такви, који тим путем иду, су истински неверници, јер ко не верује у све или неке посланике - такав је неверник у Аллаха и Његове посланике, а Ми смо неверницима приредили понижавајућу казну на Судњем дану, због њиховог охолог одбијања да верују у Аллаха и Његове посланике.
التفاسير:
152
:
4
وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَلَمۡ يُفَرِّقُواْ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّنۡهُمۡ أُوْلَٰٓئِكَ سَوۡفَ يُؤۡتِيهِمۡ أُجُورَهُمۡۚ وَكَانَ ٱللَّهُ غَفُورٗا رَّحِيمٗا
А онима који верују у Аллаха Јединог, не придружујући Му никог, и верују у све Његове посланике, и не праве разлику између њих преферирајући једне над другима, него верују у посланике све скупа, Аллах ће дати велику награду за њихово веровање и њихова добра дела која извиру из тог веровања. Аллах пуно прашта ономе ко се каје и милостив је према њему.
التفاسير:
153
:
4
يَسۡـَٔلُكَ أَهۡلُ ٱلۡكِتَٰبِ أَن تُنَزِّلَ عَلَيۡهِمۡ كِتَٰبٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِۚ فَقَدۡ سَأَلُواْ مُوسَىٰٓ أَكۡبَرَ مِن ذَٰلِكَ فَقَالُوٓاْ أَرِنَا ٱللَّهَ جَهۡرَةٗ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ بِظُلۡمِهِمۡۚ ثُمَّ ٱتَّخَذُواْ ٱلۡعِجۡلَ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ فَعَفَوۡنَا عَن ذَٰلِكَۚ وَءَاتَيۡنَا مُوسَىٰ سُلۡطَٰنٗا مُّبِينٗا
О Посланиче, Јевреји ти траже да им спустиш целу књигу са неба, као што је Мојсију објављена Тора, да би им то био знак твоје истинитости. Не сматрај то што траже крупним, њихови су преци од Мојсија тражили крупнију ствар од тога, када су му тражили да им покаже Аллаха, да Га виде директно, па су усмрћени као казна за то што су тражили. Након тога их је Аллах оживео, па су обожавали теле мимо Аллаха, и то након што су им јасни докази дошли, докази Аллахове једноће, докази да само Аллах све ствара, све поседује и свиме управља, докази да само Аллах заслужује да буде обожаван. Затим смо им прешли преко тога, и Мојсију смо дали јасни доказ против његовог народа.
التفاسير:
154
:
4
وَرَفَعۡنَا فَوۡقَهُمُ ٱلطُّورَ بِمِيثَٰقِهِمۡ وَقُلۡنَا لَهُمُ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا وَقُلۡنَا لَهُمۡ لَا تَعۡدُواْ فِي ٱلسَّبۡتِ وَأَخَذۡنَا مِنۡهُم مِّيثَٰقًا غَلِيظٗا
Ми смо изнад њих брдо подигли, да би чврст завет од њих узели, плашећи их, како би по њему радили. Рекли смо им тада: "Уђите у свету кућу у Јерусалиму погнутих глава." Али су ушли идући уназад и исмејавајући се. И рекли смо им: "Немојте чинити преступ ловећи суботом." Али су они учинили тај преступ. Узели смо од њих чврст завет, али су га они прекршили.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.
Ономе коме је неправда учињена дозвољено је да говори о томе и да говори о неправеднику, казујући то ономе од кога се нада да му може помоћи и вратити његово право, макар рекао оно што неправедник не воли да се о њему каже.
• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.
Ови ајети подстичу муслимана да опрашта, чак и када је у могућности да казни, као што Аллах опрашта иако је у могућности да казни.
• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.
Није довољно веровати само у неке посланике, већ је обавезно веровати у све посланике.
