د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
122
:
4
وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ سَنُدۡخِلُهُمۡ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدٗاۖ وَعۡدَ ٱللَّهِ حَقّٗاۚ وَمَنۡ أَصۡدَقُ مِنَ ٱللَّهِ قِيلٗا
А оне који верују у Аллаха и раде добра дела која их приближавају Њему увешћемо у рајске перивоје испод чијих замака реке теку, у којима ће вечно боравити. То је Аллахово обећање, а Његово обећање је истина. Он не крши оно што обећа, и нико не говори истинитије од Њега.
التفاسير:
123
:
4
لَّيۡسَ بِأَمَانِيِّكُمۡ وَلَآ أَمَانِيِّ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِۗ مَن يَعۡمَلۡ سُوٓءٗا يُجۡزَ بِهِۦ وَلَا يَجِدۡ لَهُۥ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلِيّٗا وَلَا نَصِيرٗا
О муслимани, спас и победа не долазе на основу пустих жеља, нити онако како прижељкују они којима је дата Књига, већ на основу дела. Ко буде радио лоша дела, биће кажњен за њих на Судњем дану, и нико му мимо Аллаха неће моћи помоћи нити га спасити.
التفاسير:
124
:
4
وَمَن يَعۡمَلۡ مِنَ ٱلصَّٰلِحَٰتِ مِن ذَكَرٍ أَوۡ أُنثَىٰ وَهُوَ مُؤۡمِنٞ فَأُوْلَٰٓئِكَ يَدۡخُلُونَ ٱلۡجَنَّةَ وَلَا يُظۡلَمُونَ نَقِيرٗا
А онај ко буде радио добра дела, био мушко или женско, а верује у Аллаха истинским веровањем, такав је спојио између веровања и добрих дела, и такви улазе у Рај. Нимало им заслужена награда неће бити умањена, ни колико трунке.
التفاسير:
125
:
4
وَمَنۡ أَحۡسَنُ دِينٗا مِّمَّنۡ أَسۡلَمَ وَجۡهَهُۥ لِلَّهِ وَهُوَ مُحۡسِنٞ وَٱتَّبَعَ مِلَّةَ إِبۡرَٰهِيمَ حَنِيفٗاۗ وَٱتَّخَذَ ٱللَّهُ إِبۡرَٰهِيمَ خَلِيلٗا
Нико није лепше вере од оног ко се искрено Аллаху предао и вањштином и нутрином, чинећи добра дела и следећи оно што је Аллах прописао, следећи веру Аврамову која је основа вере Мухаммедове, нека је Божји мир и благослов на њега, остављајући многобоштво и неверство, и афирмишући монотеизам и исправно веровање. Аллах је одабрао Свог веровесника Аврама, мир над њим, за пријатеља, за оног којег воли потпуном љубављу.
التفاسير:
126
:
4
وَلِلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۚ وَكَانَ ٱللَّهُ بِكُلِّ شَيۡءٖ مُّحِيطٗا
Само Аллаху припада власт свега што је на небесима и Земљи, а Аллах сва створења обухвата Својим знањем, Својом моћи и уређивањем.
التفاسير:
127
:
4
وَيَسۡتَفۡتُونَكَ فِي ٱلنِّسَآءِۖ قُلِ ٱللَّهُ يُفۡتِيكُمۡ فِيهِنَّ وَمَا يُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فِي ٱلۡكِتَٰبِ فِي يَتَٰمَى ٱلنِّسَآءِ ٱلَّٰتِي لَا تُؤۡتُونَهُنَّ مَا كُتِبَ لَهُنَّ وَتَرۡغَبُونَ أَن تَنكِحُوهُنَّ وَٱلۡمُسۡتَضۡعَفِينَ مِنَ ٱلۡوِلۡدَٰنِ وَأَن تَقُومُواْ لِلۡيَتَٰمَىٰ بِٱلۡقِسۡطِۚ وَمَا تَفۡعَلُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ كَانَ بِهِۦ عَلِيمٗا
О Посланиче, питају те о обавезама и правима жена, реци: "Аллах ће вам одговорити на ваше питање, и објасниће вам кур'анске речи које вам се о женама сирочадима које су под вашим старатељством, а којима не дајете оно што вам је Аллах учинио обавезним, попут венчаног дара и наследства, и не желите да их ожените, нити им дозвољавате да се удају за неког, из похлепе за њиховим иметком. И Аллах ће вам објаснити обавезе према слабашној деци: који удео у наследству морате да им дате, и то да им неправедно иметак не смете узимати, да према сирочадима праведни морате бити, и да о њима рачуна водите чинећи оно што је најбоље за њих и на овом свету и на Будућем. Какво год добро урадите према сирочадима или према било ком другом - Аллах то зна и за то ће вас наградити.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• ما عند الله من الثواب لا يُنال بمجرد الأماني والدعاوى، بل لا بد من الإيمان والعمل الصالح.
Божја награда се не може постићи пустим надањима без веровања и добрих дела.
• الجزاء من جنس العمل، فمن يعمل سوءًا يُجْز به، ومن يعمل خيرًا يُجْز بأحسن منه.
Како радиш тако ти се враћа. Ко чини лоша дела, биће кажњен за њих, а ко чини добра дела, биће награђен вишеструком наградом.
• الإخلاص والاتباع هما مقياس قبول العمل عند الله تعالى.
Критеријум Аллаховог прихватања наших дела су искреност и слеђење Аллаховог Посланика, нека је Божији мир и благослов на њега.
• عَظّمَ الإسلام حقوق الفئات الضعيفة من النساء والصغار، فحرم الاعتداء عليهم، وأوجب رعاية مصالحهم في ضوء ما شرع.
Ислам је посебно велику пажњу посветио слабијим слојевима друштва, попут деце и жена, и посебно је забранио чињење неправде према њима, и обавезао посебно вођење бриге о ономе што је најбоље за њих, у складу са Божјим законом.
