د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
92
:
4
وَمَا كَانَ لِمُؤۡمِنٍ أَن يَقۡتُلَ مُؤۡمِنًا إِلَّا خَطَـٔٗاۚ وَمَن قَتَلَ مُؤۡمِنًا خَطَـٔٗا فَتَحۡرِيرُ رَقَبَةٖ مُّؤۡمِنَةٖ وَدِيَةٞ مُّسَلَّمَةٌ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦٓ إِلَّآ أَن يَصَّدَّقُواْۚ فَإِن كَانَ مِن قَوۡمٍ عَدُوّٖ لَّكُمۡ وَهُوَ مُؤۡمِنٞ فَتَحۡرِيرُ رَقَبَةٖ مُّؤۡمِنَةٖۖ وَإِن كَانَ مِن قَوۡمِۭ بَيۡنَكُمۡ وَبَيۡنَهُم مِّيثَٰقٞ فَدِيَةٞ مُّسَلَّمَةٌ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ وَتَحۡرِيرُ رَقَبَةٖ مُّؤۡمِنَةٖۖ فَمَن لَّمۡ يَجِدۡ فَصِيَامُ شَهۡرَيۡنِ مُتَتَابِعَيۡنِ تَوۡبَةٗ مِّنَ ٱللَّهِۗ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلِيمًا حَكِيمٗا
Не сме се десити да верник убије верника, осим да се то деси ненамерно. Уколико се деси да верник убије верника ненамерно, мора да ослободи роба верника као искуп за своје дело, а родбина убице који су његови наследници требају платити крварину наследнцима убијеног, осим да они одустану од потражње крварине. Уколико убијени припада народу (племену) са којим сте у рату, а верник је, онда убица мора ослободити роба верника али не мора дати крварину. Ако је убијени неверник, али је из народа (племена) са којим имате уговор, попут уговора о заштити следбеника Књиге, рођаци убице који га наслеђују требају дати крварину наследницима убијеног, а убица треба ослободити роба верника. Ако убица нема роба којег би ослободио или нема новца да плати ослобађање роба, треба да пости два месеца узастопно у којима ниједан дан не сме да пропусти (осим уз оправдан разлог), да би му Аллах опростио то што је урадио. Аллах зна шта Његови робови раде и намеравају, и мудар је у Свом прописивању закона и уређивању створења.
التفاسير:
93
:
4
وَمَن يَقۡتُلۡ مُؤۡمِنٗا مُّتَعَمِّدٗا فَجَزَآؤُهُۥ جَهَنَّمُ خَٰلِدٗا فِيهَا وَغَضِبَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِ وَلَعَنَهُۥ وَأَعَدَّ لَهُۥ عَذَابًا عَظِيمٗا
А ко неправедно и намерно убије верника, сматрајући то дозвољеним, и не буде се за то покајао, казна му је вечни боравак у Паклу, и Божја срџба и удаљавање од милости. Таквом је Бог припремио велику патњу, због великог греха који је починио.
التفاسير:
94
:
4
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِذَا ضَرَبۡتُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ فَتَبَيَّنُواْ وَلَا تَقُولُواْ لِمَنۡ أَلۡقَىٰٓ إِلَيۡكُمُ ٱلسَّلَٰمَ لَسۡتَ مُؤۡمِنٗا تَبۡتَغُونَ عَرَضَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا فَعِندَ ٱللَّهِ مَغَانِمُ كَثِيرَةٞۚ كَذَٰلِكَ كُنتُم مِّن قَبۡلُ فَمَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡكُمۡ فَتَبَيَّنُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ بِمَا تَعۡمَلُونَ خَبِيرٗا
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, када одете да се борите на Божјем путу добро проверите ко су они против којих се борите, и немојте ономе ко вам испољи нешто што указује да је муслиман рећи: "Ниси верник, ти то испољаваш плашећи се за свој живот и иметак", па да га убијете желећи тиме пролазне овосветске украсе попут ратног плена. Код Аллаха су многа добра која су боља и величанственија од тога. Такви сте и ви били раније, попут овог који крије своје веровање од свог племена, па вам је Аллах дао благодат кроз Ислам и заштитио је ваше животе. Зато добро проверите шта радите, а Аллаху ништа од ваших дела није скривено макар било и малено, и обрачунаће вас за то.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• جاء القرآن الكريم معظِّمًا حرمة نفس المؤمن، وناهيًا عن انتهاكها، ومرتبًا على ذلك أشد العقوبات.
Племенити Кур'ан је дошао са заштитом живота верника и указивањем на његову светост, забрањујући његово скрнављење, и претећи за то скрнављење најтежим казнама.
• من عقيدة أهل السُّنَّة والجماعة أن المؤمن القاتل لا يُخلَّد أبدًا في النار، وإنما يُعذَّب فيها مدة طويلة ثم يخرج منها برحمة الله تعالى.
У исправно веровање муслимана спада веровање да верник убица неће вечно бити у Паклу, већ ће бити кажњаван дуг период а затим ће изаћи Божјом милошћу.
• وجوب التثبت والتبيُّن في الجهاد، وعدم الاستعجال في الحكم على الناس حتى لا يُعتدى على البريء.
Ови одломци указују на обавезност детаљног проверавања ствари када се иде у борбу, и непожуривање у доношењу судова о људима, како се не би учинила неправда недужном.
