د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
249
:
2
فَلَمَّا فَصَلَ طَالُوتُ بِٱلۡجُنُودِ قَالَ إِنَّ ٱللَّهَ مُبۡتَلِيكُم بِنَهَرٖ فَمَن شَرِبَ مِنۡهُ فَلَيۡسَ مِنِّي وَمَن لَّمۡ يَطۡعَمۡهُ فَإِنَّهُۥ مِنِّيٓ إِلَّا مَنِ ٱغۡتَرَفَ غُرۡفَةَۢ بِيَدِهِۦۚ فَشَرِبُواْ مِنۡهُ إِلَّا قَلِيلٗا مِّنۡهُمۡۚ فَلَمَّا جَاوَزَهُۥ هُوَ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ قَالُواْ لَا طَاقَةَ لَنَا ٱلۡيَوۡمَ بِجَالُوتَ وَجُنُودِهِۦۚ قَالَ ٱلَّذِينَ يَظُنُّونَ أَنَّهُم مُّلَٰقُواْ ٱللَّهِ كَم مِّن فِئَةٖ قَلِيلَةٍ غَلَبَتۡ فِئَةٗ كَثِيرَةَۢ بِإِذۡنِ ٱللَّهِۗ وَٱللَّهُ مَعَ ٱلصَّٰبِرِينَ
Када је Саул изашао са својом војском из града, рекао им је: "Аллах ће вас искушати реком, па ко попије из ње - такав није на мом путу, и такав неће са мном ићи у битку, осим оног ко у нужди узме гутљај својом руком, али се не напије из ње - такав је на мом путу и ићи ће с мном у битку. Сви су пили, осим малог броја њих који се стрпио иако су били јако жедни. Када је Саул прешао реку са верницима, неки његови војници су рекли: "Ми данас немамо никакве шансе против Голијата." Али тада они који су чврсто били убеђени у свој сусрет на Судњем дану са Аллахом рекоше: "Колико малобројних верничких скупина је победила многобројне неверничке скупине, Аллаховом дозволом и помоћи." Победили су због свог веровања, а не својом бројношћу. Аллах је са стрпљивима, и Он их помаже.
التفاسير:
250
:
2
وَلَمَّا بَرَزُواْ لِجَالُوتَ وَجُنُودِهِۦ قَالُواْ رَبَّنَآ أَفۡرِغۡ عَلَيۡنَا صَبۡرٗا وَثَبِّتۡ أَقۡدَامَنَا وَٱنصُرۡنَا عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡكَٰفِرِينَ
Када су изашли пред Голијатом и његовом војском, обратише се Аллаху молбом: "Господару наш, обаспи наша срца стрпљењем, учврсти наше стопе да не побегнемо и да не будемо поражени, помози нас Својом снагом и помоћи над народом неверничким."
التفاسير:
251
:
2
فَهَزَمُوهُم بِإِذۡنِ ٱللَّهِ وَقَتَلَ دَاوُۥدُ جَالُوتَ وَءَاتَىٰهُ ٱللَّهُ ٱلۡمُلۡكَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَعَلَّمَهُۥ مِمَّا يَشَآءُۗ وَلَوۡلَا دَفۡعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لَّفَسَدَتِ ٱلۡأَرۡضُ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ ذُو فَضۡلٍ عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ
Они их, Аллаховом дозволом, поразише, и Давид уби њиховог вођу Голијата, и Аллах му подари власт и веровесништво, и научи га разноврсном знању којем Он хтеде. Аллаху му је објединио потенцијале и за овај свет и за Будући. Да није Аллаховог закона да једне људе сузбија другима, настао би потпуни неред на Земљи тако што би покварењаци њоме потпуно овладали. Међутим, Аллах је пуно благодаран према свим створењима.
التفاسير:
252
:
2
تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱللَّهِ نَتۡلُوهَا عَلَيۡكَ بِٱلۡحَقِّۚ وَإِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
То су Аллахове јасне речи и докази које ти наводимо, о веровесниче, које у себи садрже истинита казивања и праведне законе, и заиста си ти посланик Господара свих светова.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• من حكمة القائد أن يُعرِّض جيشه لأنواع الاختبارات التي يتميز بها جنوده ويعرف الثابت من غيره.
Од мудрости војсковође јесте да тестира своју војску на разне начине чиме ће да раздвоји слабе од постојаних.
• العبرة في النصر ليست بمجرد كثرة العدد والعدة فقط، وإنما معونة الله وتوفيقه أعظم الأسباب للنصر والظَّفَر.
Победа се не постиже само многобројношћу и опремом, већ Аллаховом помоћи и упутом, и то је један од највећих узрока победе.
• لا يثبت عند الفتن والشدائد إلا من عَمَرَ اليقينُ بالله قلوبَهم، فمثل أولئك يصبرون عند كل محنة، ويثبتون عند كل بلاء.
У смутњама и жестоким временима постојан је само онај ко своје срце испуни истинским убеђењем у Аллаха. Такви ће се стрпети при сваком искушењу.
• الضراعة إلى الله تعالى بقلب صادق متعلق به من أعظم أسباب إجابة الدعاء، ولا سيما في مواطن القتال.
Преданост Аллаху и понизност према Њему искреног срца које је везано за Њега, представља један од највећих узрока услишавања молитве, поготово у биткама.
• من سُنَّة الله تعالى وحكمته أن يدفع شر بعض الخلق وفسادهم في الأرض ببعضهم.
Од Аллаховог космичког закона и Његове мудрости је то да зло и неред неких створења сузбија другим створењима.
