د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
102
:
2
وَٱتَّبَعُواْ مَا تَتۡلُواْ ٱلشَّيَٰطِينُ عَلَىٰ مُلۡكِ سُلَيۡمَٰنَۖ وَمَا كَفَرَ سُلَيۡمَٰنُ وَلَٰكِنَّ ٱلشَّيَٰطِينَ كَفَرُواْ يُعَلِّمُونَ ٱلنَّاسَ ٱلسِّحۡرَ وَمَآ أُنزِلَ عَلَى ٱلۡمَلَكَيۡنِ بِبَابِلَ هَٰرُوتَ وَمَٰرُوتَۚ وَمَا يُعَلِّمَانِ مِنۡ أَحَدٍ حَتَّىٰ يَقُولَآ إِنَّمَا نَحۡنُ فِتۡنَةٞ فَلَا تَكۡفُرۡۖ فَيَتَعَلَّمُونَ مِنۡهُمَا مَا يُفَرِّقُونَ بِهِۦ بَيۡنَ ٱلۡمَرۡءِ وَزَوۡجِهِۦۚ وَمَا هُم بِضَآرِّينَ بِهِۦ مِنۡ أَحَدٍ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَيَتَعَلَّمُونَ مَا يَضُرُّهُمۡ وَلَا يَنفَعُهُمۡۚ وَلَقَدۡ عَلِمُواْ لَمَنِ ٱشۡتَرَىٰهُ مَا لَهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ مِنۡ خَلَٰقٖۚ وَلَبِئۡسَ مَا شَرَوۡاْ بِهِۦٓ أَنفُسَهُمۡۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ
Јевреји су оставили Аллахову веру, и уместо ње су следили оно што су ђаволи измислили лажући у вези власти Аллаховог веровесника Соломуна, мир над њим, говорећи да је он учврстио своју власт помоћу враџбине. Међутим, Соломун није починио дело неверства јер није практиковао враџбине, како мисле Јевреји, већ су ђаволи починили неверство тиме што су људе подучавали враџбини. Подучавали су их враџбини која је објављена двојици анђела: Харуту и Маруту, у граду Вавилон у Ираку, а он је њима био објављен ради искушења људи, и ова два анђела никог нису подучавали враџбини осим након што би га упозорили и рекли: "Ми смо искушење људима, па немој чинити дело неверства тиме што ћеш учити враџбину." Ко није прихватио њихов савет, научио је од њих враџбину. У врсте те враџбине спада и враџбина раздвајања мужа од жене тако што производи мржњу између њих. Ти врачари никоме не могу наудити осим Аллаховом дозволом и вољом. Они су тиме учили оно што им штети и што им не користи. Ти Јевреји су знали да онај ко Аллахову Књигу замени враџбином - на Будућем свету неће имати никаквог удела. Ружно ли је оно за шта су себе продали мењајући Аллахову Објаву за враџбину. Да су знали шта им стварно користи не би се усудили да ураде то ружно дело, и да упадну у јасну заблуду.
التفاسير:
103
:
2
وَلَوۡ أَنَّهُمۡ ءَامَنُواْ وَٱتَّقَوۡاْ لَمَثُوبَةٞ مِّنۡ عِندِ ٱللَّهِ خَيۡرٞۚ لَّوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ
Да су Јевреји истински поверовали у Аллаха и бојали Га се, чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио - добили би Аллахову награду, која је боља од онога на чему су, кад би знали шта је то што им стварно користи.
التفاسير:
104
:
2
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَقُولُواْ رَٰعِنَا وَقُولُواْ ٱنظُرۡنَا وَٱسۡمَعُواْۗ وَلِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٌ أَلِيمٞ
Узвишени Аллах упућује вернике да лепо бирају изразе којим ће се изражавати, па им каже: "О ви који верујете, не говорите: 'Ра'ина.'" Тј. води рачуна о нама, јер Јевреји искривљују значење те двосмислене речи и њоме циљају ружно значење, а то је 'ра'ина' у смислу: "Лакомислено, глупо." Узвишени Аллах је забранио следбеницима да користе ову реч како би затворио ова врата, и наредио је Својим робовима да уместо ње кажу: "Унзурна - Погледај нас." Тј. сачекај да разумемо шта нам говориш. То је реч која извршава циљ првобитне речи коју су користили, али без проблематичне двосмислености. А неверницима у Аллаха припада болна казна.
التفاسير:
105
:
2
مَّا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ وَلَا ٱلۡمُشۡرِكِينَ أَن يُنَزَّلَ عَلَيۡكُم مِّنۡ خَيۡرٖ مِّن رَّبِّكُمۡۚ وَٱللَّهُ يَخۡتَصُّ بِرَحۡمَتِهِۦ مَن يَشَآءُۚ وَٱللَّهُ ذُو ٱلۡفَضۡلِ ٱلۡعَظِيمِ
Неверници, било да су многобошци или следбеници Књиге, не воле да вам ваш Господар спусти било какво добро, мало или велико, али Аллах Своју милост даје ономе коме Он хоће, попут веровесништва, Објаве, веровања. Аллах је поседник великог добра и свако добро које неко постигне - од Аллаха је. У Његове дарове спада и слање посланика и објављивање књига.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• سوء أدب اليهود مع أنبياء الله حيث نسبوا إلى سليمان عليه السلام تعاطي السحر، فبرّأه الله منه، وأَكْذَبَهم في زعمهم.
Ружно понашање Јевреја према Аллаховим веровесницима се огледа у њиховом приписивању враџбина и неверства Соломуну, мир над њим, па је Узвишени Аллах обзнанио да је он чист од њихових лажи.
• أن السحر له حقيقة وتأثير في العقول والأبدان، والساحر كافر، وحكمه القتل.
Враџбина стварно постоји и утиче на умове и тела, врачар је неверник и њему следи смртна казна у Аллаховом закону.
• لا يقع في ملك الله تعالى شيء من الخير والشر إلا بإذنه وعلمه تعالى.
У Аллаховој власти се не дешава ништа што Аллах неће или не зна, било добро или зло.
• سد الذرائع من مقاصد الشريعة، فكل قول أو فعل يوهم أمورًا فاسدة يجب تجنبه والبعد عنه.
Превентивно деловање је једна од интенција исламског верозакона (шеријата). Треба се клонити и удаљити од сваког дела и сваке речи који могу указивати на нешто ружно.
• أن الفضل بيد الله تعالى وهو الذي يختص به من يشاء برحمته وحكمته.
Свако добро је у Аллаховим рукама, а Он га даје ономе коме Он хоће, сходно Његовој милости и мудрости.
