Fassarar Ma'anonin Alqura'ni - Fassarar Taƙaitaccen Tafsirin AlƘur'ani mai girma da harshan Sabiya
Lambar shafi:
211
:
2
سَلۡ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ كَمۡ ءَاتَيۡنَٰهُم مِّنۡ ءَايَةِۭ بَيِّنَةٖۗ وَمَن يُبَدِّلۡ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُ فَإِنَّ ٱللَّهَ شَدِيدُ ٱلۡعِقَابِ
О веровесниче, питај потомке Израиљеве као вид критике: "Колико вам је Аллах показао јасних знакова и доказа истинитости посланика? Па сте их у лаж утерали и од њих се окренули? Ко Аллахову благодати замени за неверство и порицање након што је јасно спозна, заиста ће га Аллах жестоко казнити, као и све невернике порицатеље.
التفاسير:
212
:
2
زُيِّنَ لِلَّذِينَ كَفَرُواْ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَا وَيَسۡخَرُونَ مِنَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۘ وَٱلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْ فَوۡقَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۗ وَٱللَّهُ يَرۡزُقُ مَن يَشَآءُ بِغَيۡرِ حِسَابٖ
Неверницима у Аллаха је улепшан овосветски живот, његове пролазне лепоте и његова пролазна уживања, и они се исмејавају са онима који верују у Аллаха и Судњи дан, али богобојазни људи који чине оно што је Он наредио и клоне се онога што је Он забранио биће на Будућем свету изнад ових неверника, када их Аллах настани у рајским вртовима. Аллах даје оно што Он хоће оним створењима којима Он хоће, а да му то не броји и да га за то не обрачунава.
التفاسير:
213
:
2
كَانَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ فَبَعَثَ ٱللَّهُ ٱلنَّبِيِّـۧنَ مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَ وَأَنزَلَ مَعَهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّ لِيَحۡكُمَ بَيۡنَ ٱلنَّاسِ فِيمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِۚ وَمَا ٱخۡتَلَفَ فِيهِ إِلَّا ٱلَّذِينَ أُوتُوهُ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ بَغۡيَۢا بَيۡنَهُمۡۖ فَهَدَى ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لِمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِ مِنَ ٱلۡحَقِّ بِإِذۡنِهِۦۗ وَٱللَّهُ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٍ
Људи су били једна заједница, на упути, на вери свог оца Адама, све док их сотона није одвео у заблуду, па су се поделили на невернике и вернике. Због тога је Бог слао посланике да искрене вернике обрадују оним што им је Бог припремио из Своје милости, и да упозоре невернике на жестоку казну коју им је Бог припремио. Он је Својим посланицима објавио Књиге које садрже истину у коју нема сумње, како би међу људима судили када се разиђу око онога што им је објављено. Људи се нису разишли око Торе осим неких Јевреја којима је дато знање, након што су им дошли Божји докази да је Тора истина од Бога, и да се око ње не смеју разилазити. То су они учинили због своје неправедности, па је Бог упутио вернике да спознају истину и одвоје је од заблуде, Његовом дозволом и жељом. Он упућује кога Он хоће на Прави пут, на пут веровања.
التفاسير:
214
:
2
أَمۡ حَسِبۡتُمۡ أَن تَدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ وَلَمَّا يَأۡتِكُم مَّثَلُ ٱلَّذِينَ خَلَوۡاْ مِن قَبۡلِكُمۖ مَّسَّتۡهُمُ ٱلۡبَأۡسَآءُ وَٱلضَّرَّآءُ وَزُلۡزِلُواْ حَتَّىٰ يَقُولَ ٱلرَّسُولُ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ مَتَىٰ نَصۡرُ ٱللَّهِۗ أَلَآ إِنَّ نَصۡرَ ٱللَّهِ قَرِيبٞ
Или сте мислили - о верници - да ћете ући у Рај пре него што вас погоди искушење претходних народа. Њих је погађало тешко сиромаштво, погађала их је болест, уздрмали су их страхови, да би некада искушење било толико јако да су желели да Аллахова помоћ што пре дође, па би посланик и верници рекли: "Када ће Аллахова помоћ?" Али уистину, Аллахова помоћ је близу оних који верују у Њега и на Њега се ослањају.
التفاسير:
215
:
2
يَسۡـَٔلُونَكَ مَاذَا يُنفِقُونَۖ قُلۡ مَآ أَنفَقۡتُم مِّنۡ خَيۡرٖ فَلِلۡوَٰلِدَيۡنِ وَٱلۡأَقۡرَبِينَ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينِ وَٱبۡنِ ٱلسَّبِيلِۗ وَمَا تَفۡعَلُواْ مِنۡ خَيۡرٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ بِهِۦ عَلِيمٞ
Питају те твоји другови - о веровесниче - шта да уделе од својих разноврсних иметака и у које сврхе да га уделе? Одговори им: "Оно што уделите од лепог дозвољеног иметка нека буде за родитеље, затим најближе рођаке сходно потреби, затим потребним сирочадима, сиромасима, и путницима које је пут одвојио од породице и домовине. Колико год добра да урадите - о верници - било мало или много, заиста Аллах то зна, Њему ништа од тога није скривено, и Он ће за то да вас награди.
التفاسير:
daga cikin fa'idodin Ayoyin wannan shafi:
• ترك شكر الله تعالى على نعمه وترك استعمالها في طاعته يعرضها للزوال ويحيلها بلاءً على صاحبها.
Незахвалност Аллаху Узвишеном на благодатима и некоришћење тих благодати у покорности Аллаху човека излаже опасности нестанка тих благодати, и њиховог претварања у казну и невољу за човека.
• الأصل أن الله خلق عباده على فطرة التوحيد والإيمان به، وإبليس وأعوانه هم الذين صرفوهم عن هذه الفطرة إلى الشرك به.
Аллах је, у основи, Своје робове створио на чистој природи монотеизма и веровања у Њега, а Сотона и његове слуге их одвраћају од ове неискварене природе и наводе их да Аллаху друга божанства приписују.
• أعظم الخذلان الذي يؤدي للفشل أن تختلف الأمة في كتابها وشريعتها، فيكفّر بعضُها بعضًا، ويلعن بعضُها بعضًا.
Највеће понижење које води неуспеху јесте да се заједница разиђе око књиге која им је објављена и око Аллаховог закона, па да једни друге неверницима проглашавају и да једни друге проклињу.
• الهداية للحق الذي يختلف فيه الناس، ومعرفة وجه الصواب بيد الله، ويُطلب منه تعالى بالإيمان به والانقياد له.
Упута ка истини око које су се људи разишли и спознаја онога што је исправно - све је то у Аллаховој руци, и само се од Њега тражи, уз веровање и покорност Њему.
• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في أوليائه، فيبتليهم بقدر ما في قلوبهم من الإيمان به والتوكل عليه.
Искушење је Аллахов закон који се спроводи над Његовим одабраницима, и Он их искушава сразмерно њиховом веровању и ослањању на Њега.
• من أعظم ما يعين على الصبر عند نزول البلاء، الاقتداء بالصالحين وأخذ الأسوة منهم.
Од највеће помоћи човеку да буде стрпљив када га погоди нека несрећа јесте да се угледа на добре Аллахове робове и да их следи.
