وه‌رگێڕانی ماناكانی قورئانی پیرۆز - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز
ژمارەی پەڕە:
119
:
6
وَمَا لَكُمۡ أَلَّا تَأۡكُلُواْ مِمَّا ذُكِرَ ٱسۡمُ ٱللَّهِ عَلَيۡهِ وَقَدۡ فَصَّلَ لَكُم مَّا حَرَّمَ عَلَيۡكُمۡ إِلَّا مَا ٱضۡطُرِرۡتُمۡ إِلَيۡهِۗ وَإِنَّ كَثِيرٗا لَّيُضِلُّونَ بِأَهۡوَآئِهِم بِغَيۡرِ عِلۡمٍۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُعۡتَدِينَ
О верници, шта вас спречава да једете оно при чијем клању је споменуто Аллахово име? Он вам је објаснио оно што вам је забранио па то морате оставити осим ако сте принуђени, јер нужда је разлог дозволе забрањеног. Многи вишебошци удаљавају своје следбенике од истине својим поквареним мишљењима, јер су незналице, па дозвољавају оно што је Аллах забранио попут стрвине и других ствари, и забрањују оно што је Аллах дозволио попут бехире, весиле, хама и других врста стоке. О Посланиче, доиста твој Господар најбоље зна оне који прелазе Његове границе, и Он ће их казнити за то.
التفاسير:
120
:
6
وَذَرُواْ ظَٰهِرَ ٱلۡإِثۡمِ وَبَاطِنَهُۥٓۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡسِبُونَ ٱلۡإِثۡمَ سَيُجۡزَوۡنَ بِمَا كَانُواْ يَقۡتَرِفُونَ
О људи, оставите грехе, и јавне и тајне, јер они који чине грехе ће код Аллаха добити оно што су заслужили.
التفاسير:
121
:
6
وَلَا تَأۡكُلُواْ مِمَّا لَمۡ يُذۡكَرِ ٱسۡمُ ٱللَّهِ عَلَيۡهِ وَإِنَّهُۥ لَفِسۡقٞۗ وَإِنَّ ٱلشَّيَٰطِينَ لَيُوحُونَ إِلَىٰٓ أَوۡلِيَآئِهِمۡ لِيُجَٰدِلُوكُمۡۖ وَإِنۡ أَطَعۡتُمُوهُمۡ إِنَّكُمۡ لَمُشۡرِكُونَ
О муслимани, немојте јести оно при чијем клању није споменуто Аллахово име, било да је споменуо нечије друго име или не, јер је конзумирање таквог меса грех према Аллаху. Ђаволи убацују сумње својим штићеницима како би се са вама расправљали око једења стрвине, а ако им се покорите у тим сумњама које воде томе да сматрате дозвољност једења стрвине - бићете вишебошци исто као и они.
التفاسير:
122
:
6
أَوَمَن كَانَ مَيۡتٗا فَأَحۡيَيۡنَٰهُ وَجَعَلۡنَا لَهُۥ نُورٗا يَمۡشِي بِهِۦ فِي ٱلنَّاسِ كَمَن مَّثَلُهُۥ فِي ٱلظُّلُمَٰتِ لَيۡسَ بِخَارِجٖ مِّنۡهَاۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡكَٰفِرِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
Да ли је исти онај који је, пре упуте, био духовно мртав због неверства, незнања и греха, па смо га оживели упућујући га ка истинској вери, знању и покорности Богу, као онај који је и даље у тминама неверства, незнања и греха из којих никако не може изаћи и збуњен је око избора правог пута? Као што су овим вишебошцима улепшани многобоштво, једење стрвине и расправљање служећи се неистином, тако је и осталим неверницима улепшано њихово чињење греха, да би на Судњем дану добили заслужену болну казну.
التفاسير:
123
:
6
وَكَذَٰلِكَ جَعَلۡنَا فِي كُلِّ قَرۡيَةٍ أَكَٰبِرَ مُجۡرِمِيهَا لِيَمۡكُرُواْ فِيهَاۖ وَمَا يَمۡكُرُونَ إِلَّا بِأَنفُسِهِمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ
Као што су великани вишебожаца Мекке одвраћали од Аллаховог пута, тако смо у сваком народу дали главешине који плету сплетке ради позивања на ђавољев пут и ратовање против посланика и њихових следбеника. У стварности, њихове сплетке и замке ће се њима вратити, али они то не осећају јер су незналице и следбеници својих прохтева.
التفاسير:
124
:
6
وَإِذَا جَآءَتۡهُمۡ ءَايَةٞ قَالُواْ لَن نُّؤۡمِنَ حَتَّىٰ نُؤۡتَىٰ مِثۡلَ مَآ أُوتِيَ رُسُلُ ٱللَّهِۘ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ حَيۡثُ يَجۡعَلُ رِسَالَتَهُۥۗ سَيُصِيبُ ٱلَّذِينَ أَجۡرَمُواْ صَغَارٌ عِندَ ٱللَّهِ وَعَذَابٞ شَدِيدُۢ بِمَا كَانُواْ يَمۡكُرُونَ
Када главешинама неверника дођу речи и докази које је Аллах објавио Свом веровеснику они кажу: "Нећемо веровати све док нам Аллах не да исто оно што је дао веровесницима, веровесништво и посланство." Па им Аллах одговара да Он боље зна ко је достојан посланства и терета које оно за собом носи, да би таквима дао посланство и веровесништво. Ове силнике ће стићи понижење због њиховог охолог одбијања истине и биће жестоко кажњени због њихових сплетки.
التفاسير:
سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:
• الأصل في الأشياء والأطعمة الإباحة، وأنه إذا لم يرد الشرع بتحريم شيء منها فإنه باق على الإباحة.
Основа у делима, у шта спада и конзумирање хране, јесте дозвољеност осим онога за шта постоји доказ у исламском верозакону да је забрањено.
• كل من تكلم في الدين بما لا يعلمه، أو دعا الناس إلى شيء لا يعلم أنه حق أو باطل، فهو معتدٍ ظالم لنفسه وللناس، وكذلك كل من أفتى وليس هو بكفء للإفتاء.
Свако ко о вери говори без знања или људе позива у нешто за шта не зна да ли је истина или заблуда - такав је прешао Аллахове границе, и неправедан је према себи и другима. У то спада и онај ко издаје фетве (правна мишљења) а није компетентан за то.
• منفعة المؤمن ليست مقتصرة على نفسه، بل مُتَعدِّية لغيره من الناس.
Корист верника није ограничена само на њега, већ допире и до других.
