ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
លេខទំព័រ:
112
:
9
ٱلتَّٰٓئِبُونَ ٱلۡعَٰبِدُونَ ٱلۡحَٰمِدُونَ ٱلسَّٰٓئِحُونَ ٱلرَّٰكِعُونَ ٱلسَّٰجِدُونَ ٱلۡأٓمِرُونَ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَٱلنَّاهُونَ عَنِ ٱلۡمُنكَرِ وَٱلۡحَٰفِظُونَ لِحُدُودِ ٱللَّهِۗ وَبَشِّرِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
Они који ће добити споменуту награду, остављају дела која Бог презире а раде дела која доводе до Његове љубави и задовољства. Они су понизни и страхопоштавања према Њему пуни, па се труде да Му покорни буду, исказујући захвалу у свим ситуацијама, и ради Њега посте, клањају, и позивају на добра дела која су наређена од стране Бога и Његовог Посланика, а спречавају све оно што је вером забрањено, водећи бригу о Божјим заповестима и наредбама следећи их. Зато, о Божји Посланиче, обрадуј вернике који поседују ова својства радошћу и на овоме и на будућем свету.
التفاسير:
113
:
9
مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَن يَسۡتَغۡفِرُواْ لِلۡمُشۡرِكِينَ وَلَوۡ كَانُوٓاْ أُوْلِي قُرۡبَىٰ مِنۢ بَعۡدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمۡ أَنَّهُمۡ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَحِيمِ
Не приличи веровеснику и верницима да моле Бога за опрост многобошцима који су као такви умрли, па макар им били најближа родбина, након што им је постало јасно да ће због многобоштва бити у Пакао.
التفاسير:
114
:
9
وَمَا كَانَ ٱسۡتِغۡفَارُ إِبۡرَٰهِيمَ لِأَبِيهِ إِلَّا عَن مَّوۡعِدَةٖ وَعَدَهَآ إِيَّاهُ فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُۥٓ أَنَّهُۥ عَدُوّٞ لِّلَّهِ تَبَرَّأَ مِنۡهُۚ إِنَّ إِبۡرَٰهِيمَ لَأَوَّٰهٌ حَلِيمٞ
Аврам је за свога оца опрост молио јер је обећао да ће то да учини, надајући се да ће његов отац да прихвати Ислам. Када је Авраму постало јасно да је његов отац против Бога, да ли због његовог грубог одбијања савета, или је путем Објаве спознао да ће његов отац као неверник да умре, одрекао га се. Тражење опроста за свог оца било је његово размишљање и жеља, која није имала за циљ супротстављање Божјем пропису. Аврам је, нека је на њега Божји мир, био много Богу предан, и пуно је своме неправедном народу праштао.
التفاسير:
115
:
9
وَمَا كَانَ ٱللَّهُ لِيُضِلَّ قَوۡمَۢا بَعۡدَ إِذۡ هَدَىٰهُمۡ حَتَّىٰ يُبَيِّنَ لَهُم مَّا يَتَّقُونَۚ إِنَّ ٱللَّهَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٌ
Бог неће да донесе одлуку да неки народ буде у заблуди, након што га је упутио, све док им не појасни забрањена дела којих се морају чувати. Ако их буду чинили, након тог појашњења, донеће пресуду о њиховој заблуди. Бог све зна, ништа му скривено није и Он вас је подучио свему ономе што нисте знали.
التفاسير:
116
:
9
إِنَّ ٱللَّهَ لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ يُحۡيِۦ وَيُمِيتُۚ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٖ
Божја је власт и на небесима и на Земљи, Он у тој власти ни на Земљи ни на небу, нема судруга и ортака. Ни најскривенија појава није му скривена, Он коме хоће живот даје, а кога хоће усмрћује. О људи, ви поред Аллаха немате другог заштитника који ће да брине о вама, нити имате помагача који ће да вас од зла сачува и помогне против непријатеља.
التفاسير:
117
:
9
لَّقَد تَّابَ ٱللَّهُ عَلَى ٱلنَّبِيِّ وَٱلۡمُهَٰجِرِينَ وَٱلۡأَنصَارِ ٱلَّذِينَ ٱتَّبَعُوهُ فِي سَاعَةِ ٱلۡعُسۡرَةِ مِنۢ بَعۡدِ مَا كَادَ يَزِيغُ قُلُوبُ فَرِيقٖ مِّنۡهُمۡ ثُمَّ تَابَ عَلَيۡهِمۡۚ إِنَّهُۥ بِهِمۡ رَءُوفٞ رَّحِيمٞ
Бог је опростио веровеснику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, када је лицемерима дозволио изостанак из битке на Тебуку, опростио је и исељеницима из Мекке и становницима Медине који нису изостали, него су га у том тешком часу, у походу на Тебук, следили, а тада је била велика врућина, мањак снаге, а непријатељ је био јак. У то време срца неких од њих замало се нису поколебала и напустила битку, јер су били у тешкој ситуацији. Бог их је затим учврстио и помогао у њиховој намери да крену у бој, па им је после и опростио. Он је према њима, заиста, милосрдан и милостив, а та милост се, уосталом, огледа и у чињеници да их је надахнуо покајању, а затим то покајање и прихватио.
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• بطلان الاحتجاج على جواز الاستغفار للمشركين بفعل إبراهيم عليه السلام.
Појашњење о неисправности тражења опроста за многобошце, упоређујући то са Аврамовим поступком.
• أن الذنوب والمعاصي هي سبب المصائب والخذلان وعدم التوفيق.
Греси су узрок недаћа, пропасти и неуспеха.
• أن الله هو مالك الملك، وهو ولينا، ولا ولي ولا نصير لنا من دونه.
Бог има свеобухватну власт, Он је наш заштитник, и поред Њега ми немамо ни заштитника ни помагача.
• بيان فضل أصحاب النبي صلى الله عليه وسلم على سائر الناس.
Указује се на вредност блиских следбеника Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, у односу на друге људе.
