Маънолар таржимаси Сура Зухруф - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 491 - Қуръони Карим қомуси

23 : 43

وَكَذَٰلِكَ مَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّذِيرٍ إِلَّا قَالَ مُتۡرَفُوهَآ إِنَّا وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا عَلَىٰٓ أُمَّةٖ وَإِنَّا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم مُّقۡتَدُونَ

Исто тако, ови су порицали и аргументовали своје ставове слеђењем предака. Пре тебе, о Посланиче, Ми ни у један град нисмо посланика послали, а да они владари који су раскошно живели нису говорили: “Затекли смо претке наше како исповедају веру и ми њихове трагове следимо.” Није твој народ први који поступа на тај начин.

24 : 43

۞ قَٰلَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكُم بِأَهۡدَىٰ مِمَّا وَجَدتُّمۡ عَلَيۡهِ ءَابَآءَكُمۡۖ قَالُوٓاْ إِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

Њихов посланик им је говорио: "Зар ћете следити ваше претке, чак и онда када би вам ја донео нешто боље од онога што су практиковали они?" Они би казали: "Ми не верујемо у оно с чиме сте ти и посланици пре тебе послани."

25 : 43

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

И Ми смо кажњавали народе који су порицали посланике, и уништили смо их, па добро сагледај какав је био крај оних који су посланике у лаж угонили. Њихов крај био је болан.

26 : 43

وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِيمُ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦٓ إِنَّنِي بَرَآءٞ مِّمَّا تَعۡبُدُونَ

Спомени о Посланиче, када је Аврам своме оцу и народу казао: "Ја немам ништа са киповима које ви, поред Бога, обожавате,

27 : 43

إِلَّا ٱلَّذِي فَطَرَنِي فَإِنَّهُۥ سَيَهۡدِينِ

осим с Богом Који ме је створио, јер ће ме Он, заиста, на Прави пут упутити, и усмериће ме ка ономе што ће ми бити од користи.

28 : 43

وَجَعَلَهَا كَلِمَةَۢ بَاقِيَةٗ فِي عَقِبِهِۦ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

Аврам речи сведочанства исправног веровања "нема другог истинског божанства осим једног Бога", учини трајним за потомство своје. Међу њима ће бити увек оних који ће само Бога обожавати и ништа Му у обожавању неће придруживати, а све то да би се они покајали Богу од незнанобоштва и греха.

29 : 43

بَلۡ مَتَّعۡتُ هَٰٓؤُلَآءِ وَءَابَآءَهُمۡ حَتَّىٰ جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ وَرَسُولٞ مُّبِينٞ

Нисам пожуривао са казном и уништењем незнанобожаца који су истину порицали, него сам им дао да уживају на пролазном свету, а и прецима њиховим, све док им није објављен Кур'ан и док им није дошао јасни посланик, Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја.

30 : 43

وَلَمَّا جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ قَالُواْ هَٰذَا سِحۡرٞ وَإِنَّا بِهِۦ كَٰفِرُونَ

Када им је стигао Кур'ан, који је истина и у који сумње нема, они су казали да се ради о враџбини којом их Мухаммед покушава завести, и да у њега не верују.

31 : 43

وَقَالُواْ لَوۡلَا نُزِّلَ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانُ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنَ ٱلۡقَرۡيَتَيۡنِ عَظِيمٍ

И незнанобошци који су порицали су казали: "Зашто овај Кур’ан није објављен неком великом човеку из ова два града, тј. Мекке или Таифа?" Радило се о Велиду б. Укби и Урви б. Месуду Секафију. Дакле, и требало је по њима, да Кур'ан буде објављен овој двојици, а не Мухаммеду који је био сиромах и сироче.

32 : 43

أَهُمۡ يَقۡسِمُونَ رَحۡمَتَ رَبِّكَۚ نَحۡنُ قَسَمۡنَا بَيۡنَهُم مَّعِيشَتَهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَرَفَعۡنَا بَعۡضَهُمۡ فَوۡقَ بَعۡضٖ دَرَجَٰتٖ لِّيَتَّخِذَ بَعۡضُهُم بَعۡضٗا سُخۡرِيّٗاۗ وَرَحۡمَتُ رَبِّكَ خَيۡرٞ مِّمَّا يَجۡمَعُونَ

А да они не расподељују милост Господара твога, о Посланиче, па је дају коме хоће, а ускраћују од кога хоће, или то чини Бог?! Ми расподељујемо међу њима оно што им је потребно за живот на пролазном свету и Ми једнима дајемо богатство, а другима сиромаштво, да би једне другима потчинили. А милост Господара твога на Будућем свету, боља је од пролазног света којег они гомилају.

33 : 43

وَلَوۡلَآ أَن يَكُونَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ لَّجَعَلۡنَا لِمَن يَكۡفُرُ بِٱلرَّحۡمَٰنِ لِبُيُوتِهِمۡ سُقُفٗا مِّن فِضَّةٖ وَمَعَارِجَ عَلَيۡهَا يَظۡهَرُونَ

А да неће сви људи постати један народ у неверству, Ми бисмо кровове кућа оних који не верују у Свемилосног од сребра учинили, а и степенице уз које се пењу.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• التقليد من أسباب ضلال الأمم السابقة.

Слепо слеђење један је од узрока заблуде претходних народа.

• البراءة من الكفر والكافرين لازمة.

Обавезност одрицања од неверства и његових следбеника.

• تقسيم الأرزاق خاضع لحكمة الله.

Расподела опскрбе заснована је на Божјој мудрости.

• حقارة الدنيا عند الله، فلو كانت تزن عنده جناح بعوضة ما سقى منها كافرًا شربة ماء.

Ништавност пролазног света код Бога, јер да он код Њега вреди колико крилце комарца, не би се неверник на њему напио ни гутљај воде.