قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى
104
:
9
أَلَمۡ يَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ هُوَ يَقۡبَلُ ٱلتَّوۡبَةَ عَنۡ عِبَادِهِۦ وَيَأۡخُذُ ٱلصَّدَقَٰتِ وَأَنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
Зар не знају лицемери који су из борбе изостали и они који се кају, да једино Бог прима покајање од људи који му се покају, да само Он прихвата милостињу, и да је Он независтан од свега тога, да ће Он да благослови милостињу онима који је удељују и да само Аллах стално прима покајања људи који се кају и да је према њима милостив?
التفاسير:
بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:
• فضل المسارعة إلى الإيمان، والهجرة في سبيل الله، ونصرة الدين، واتباع طريق السلف الصالح.
Овим речима се указује на вредност да се што пре прихвати вера и веровање, исели на Божјем путу, помогне вера и следи пут исправних генерација часних претходника.
• استئثار الله عز وجل بعلم الغيب، فلا يعلم أحد ما في القلوب إلا الله.
Само Бог познаје невидљиви свет. Нико осим Бога не познаје нечије срце и душу.
• الرجاء لأهل المعاصي من المؤمنين بتوبة الله عليهم ومغفرته لهم إن تابوا وأصلحوا عملهم.
Овде се пружа нада грешним верницима да се покају и да своје стање поправе, како би им било опроштено.
• وجوب الزكاة وبيان فضلها وأثرها في تنمية المال وتطهير النفوس من البخل وغيره من الآفات.
Из ових речи се закључује обавезност милостиње, њена вредност и утицај на повећање иметка, и на чињеницу да се њеним давањем уклања шкртост, похлепа и друге негативне особине.
