قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى
24
:
57
ٱلَّذِينَ يَبۡخَلُونَ وَيَأۡمُرُونَ ٱلنَّاسَ بِٱلۡبُخۡلِۗ وَمَن يَتَوَلَّ فَإِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلۡغَنِيُّ ٱلۡحَمِيدُ
Они који шкртаре у ономе што им је обавеза да дају и другима шкртост наређују, губитници су. Онај ко се окрене од покорности Богу, сам себи штету чини, а не Богу, јер Он је независтан и није у потреби за покорношћу Својих створења, Он у сваком стању заслужује похвалу.
التفاسير:
بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:
• الزهد في الدنيا وما فيها من شهوات، والترغيب في الآخرة وما فيها من نعيم دائم يُعينان على سلوك الصراط المستقيم.
Скромност на овоме свету и неповођење за прохтевима, подстицање на добра и благодати онога света који је вечан, помажу да се устраје на Правом путу.
• وجوب الإيمان بالقدر.
Веровање у Божју одредбу је обавеза.
• من فوائد الإيمان بالقدر عدم الحزن على ما فات من حظوظ الدنيا.
Једна од користи веровања у Божју одредбу јесте и неиспољавање туге за оним што је прошло човека од овосветских добара.
• البخل والأمر به خصلتان ذميمتان لا يتصف بهما المؤمن.
Шкртост и наређивање шкртости, два су покуђена својства која верник не сме да има.
