قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى
62
:
23
وَلَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ وَلَدَيۡنَا كِتَٰبٞ يَنطِقُ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ
Имајте на уму да Узвишени Бог никог не задужује више него што је у његовој моћи, већ га обавезује само са оним делом које може извршити. Сва дела забележена су код Бога у Књизи која казује по истини и неће им бити неправда учињена, па им неће бити умањена награда, а нити ће им бити стављено у одговорност оно што нису урадили.
التفاسير:
بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:
• خوف المؤمن من عدم قبول عمله الصالح.
Верник се плаши да његова добра дела неће бити примљена.
• سقوط التكليف بما لا يُسْتطاع رحمة بالعباد.
Бог је, из Своје милости, одредио да човек није обавезан извршити оно што није у могућности.
• الترف مانع من موانع الاستقامة وسبب في الهلاك.
Прекомерно уживање на овом свету одвраћа човека од слеђења Ислама и неизоставно га води у пропаст.
• قصور عقول البشر عن إدراك كثير من المصالح.
Људи немају савршен разум, па стога не могу докучити много шта у чему је добро за њих.
