قۇرئان كەرىم مەنىلىرىنىڭ تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى
60
:
23
وَٱلَّذِينَ يُؤۡتُونَ مَآ ءَاتَواْ وَّقُلُوبُهُمۡ وَجِلَةٌ أَنَّهُمۡ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ رَٰجِعُونَ
Они се труде у чињењу добрих дела помоћу којих се приближавају Богу, а притом се искрено плаше да им добро, удељивање милостиње и сва друга добра дела, која чине можда неће бити примљено оног Дана кад се сусретну са Свезнајућим Богом.
التفاسير:
بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:
• خوف المؤمن من عدم قبول عمله الصالح.
Верник се плаши да његова добра дела неће бити примљена.
• سقوط التكليف بما لا يُسْتطاع رحمة بالعباد.
Бог је, из Своје милости, одредио да човек није обавезан извршити оно што није у могућности.
• الترف مانع من موانع الاستقامة وسبب في الهلاك.
Прекомерно уживање на овом свету одвраћа човека од слеђења Ислама и неизоставно га води у пропаст.
• قصور عقول البشر عن إدراك كثير من المصالح.
Људи немају савршен разум, па стога не могу докучити много шта у чему је добро за њих.
