Kur'an-ı Kerim meal tercümesi - Sırpça Tercüme - Rowad Tercüme Merkezi
Ел-Хиџр
1
:
15
الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانٖ مُّبِينٖ
Елиф-лам-ра.[1] Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана!
[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".
التفاسير:
2
:
15
رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ
Неверници ће често да жале што нису били Аллаху предани.
التفاسير:
3
:
15
ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ
Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они!
التفاسير:
4
:
15
وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٞ مَّعۡلُومٞ
А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок.
التفاسير:
5
:
15
مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ
Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време.
التفاسير:
6
:
15
وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونٞ
Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд!
التفاسير:
7
:
15
لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”
التفاسير:
8
:
15
مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذٗا مُّنظَرِينَ
Ми анђеле шаљемо само са истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају.
التفاسير:
9
:
15
إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ
Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.
التفاسير:
10
:
15
وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ
И пре тебе смо слали посланике претходним народима.
التفاسير:
11
:
15
وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ
И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали.
التفاسير:
12
:
15
كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника.
التفاسير:
13
:
15
لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ
Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим.
التفاسير:
14
:
15
وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ
Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали,
التفاسير:
15
:
15
لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمٞ مَّسۡحُورُونَ
опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“
التفاسير:
