ශුද්ධවූ අල් කුර්ආන් අර්ථ කථනය - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය
97
:
10
وَلَوۡ جَآءَتۡهُمۡ كُلُّ ءَايَةٍ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ
Макар им дошли сви докази, било да су верски докази или чудеса у природи, све док не доживе болну патњу. Тада ће поверовати, али то им неће бити од користи.
التفاسير:
මෙම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්රයෝජන:
• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.
Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.
• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.
Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.
• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.
Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.
