വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
131
:
7
فَإِذَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡحَسَنَةُ قَالُواْ لَنَا هَٰذِهِۦۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةٞ يَطَّيَّرُواْ بِمُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓۗ أَلَآ إِنَّمَا طَٰٓئِرُهُمۡ عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ
Када фараоновом народу дође плодна година, и када уберу пуно плодова и усева, и падну цене, они кажу: "Ово смо добили јер смо заслужили, и јер то нама припада. "Док ако их задеси искушење попут суше, мноштва болести и других, мисле да им је Мојсије са његовим народом донео несрећу, док је истина да их све то погађа Божјом одредбом, и у томе ни Мојсије нити било ко други има удела, осим у случају да је Мојсије молио против њих. Међутим, већина њих не зна па те ствари приписују неком другом мимо Богу.
التفاسير:
132
:
7
وَقَالُواْ مَهۡمَا تَأۡتِنَا بِهِۦ مِنۡ ءَايَةٖ لِّتَسۡحَرَنَا بِهَا فَمَا نَحۡنُ لَكَ بِمُؤۡمِنِينَ
Фараонов народ рече Мојсију, мир над њим, пркосећи истини: "С којим год доказом да нам дођеш доказујући да смо ми на заблуди а ти на истини, како би нас одвратио од онога на чему смо и како бисмо ти поверовали - знај да ти никада нећемо веровати!"
التفاسير:
133
:
7
فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلطُّوفَانَ وَٱلۡجَرَادَ وَٱلۡقُمَّلَ وَٱلضَّفَادِعَ وَٱلدَّمَ ءَايَٰتٖ مُّفَصَّلَٰتٖ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمٗا مُّجۡرِمِينَ
Па смо на њих послали велику воду као казну за њихово порицање и инат, па су се њихови усеви и плодови потопили, и послали смо им скакавце који су појели њихове усеве, и инсекте који нападају усеве или вашке које узнемиравају човека у његовој коси, и послали смо им жабе које су испуниле све њихове посуде и поквариле њихову храну, и које су им несаницу изазивале, и послали смо им крв тако да се вода у њиховим бунарима и рекама претворила у крв! Све то смо послали као јасне знакове који су долазили једни за другим, али и поред тога су охоло одбили да поверују у Бога и оно са чим им је дошао Мојсије, мир над њим. Они су били народ грешни, народ који никако не оставља заблуду и који не жели прави пут.
التفاسير:
134
:
7
وَلَمَّا وَقَعَ عَلَيۡهِمُ ٱلرِّجۡزُ قَالُواْ يَٰمُوسَى ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَۖ لَئِن كَشَفۡتَ عَنَّا ٱلرِّجۡزَ لَنُؤۡمِنَنَّ لَكَ وَلَنُرۡسِلَنَّ مَعَكَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ
Када их Бог казни овим стварима они рекоше Мојсију: "О Мојсије, замоли за нас твог Господара твојим веровесништвом и тиме што ти је обећао да ће уклонити казну нашим покајањем, да од нас отклони ову казну. Ако се то испуни, ми ћемо сигурно поверовати у тебе и ослободићемо Израиљћане и послаћемо их са тобом."
التفاسير:
135
:
7
فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلرِّجۡزَ إِلَىٰٓ أَجَلٍ هُم بَٰلِغُوهُ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ
Пошто смо отклонили казну од њих до одређеног рока када ћемо их потпуно уништити, тад гле - прекршише обећање које су дали, да ће веровати и ослободити Израиљћане. Остали су устрајни на неверству и нису ослободили Израиљћане да напусте Миср са Мојсијем.
التفاسير:
136
:
7
فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ
Када дође време које је одређено за њихово уништење спустисмо на њих Нашу казну тиме што их потописмо у мору, јер су Божје знакове у лаж угонили и од јасне истине се окретали.
التفاسير:
137
:
7
وَأَوۡرَثۡنَا ٱلۡقَوۡمَ ٱلَّذِينَ كَانُواْ يُسۡتَضۡعَفُونَ مَشَٰرِقَ ٱلۡأَرۡضِ وَمَغَٰرِبَهَا ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَاۖ وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ ٱلۡحُسۡنَىٰ عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ بِمَا صَبَرُواْۖ وَدَمَّرۡنَا مَا كَانَ يَصۡنَعُ فِرۡعَوۡنُ وَقَوۡمُهُۥ وَمَا كَانُواْ يَعۡرِشُونَ
И Израиљћанима које је фараон и његов народ тлачио смо дали у наслеђе источне и западне делове земље, земље Палестине коју је Бог благословио дајући да у њој усеви и плодови рађају на најпотпунији начин. И тиме су биле испуњене обећане речи твог Господара, о Посланиче, а Његов говор је најлепши говор: "А Ми смо хтели да оне који су на земљи тлачени обдаримо и да их вођама и наследницима учинимо." (Кур'ан, Ел-Касас, 5.) Бог је дао Израиљћанима власт на Земљи јер су се стрпили на тлачењу које им је долазило од фараона и његовог народа, а уништили смо њихова станишта, замкове и усеве.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• الخير والشر والحسنات والسيئات كلها بقضاء الله وقدره، لا يخرج منها شيء عن ذلك.
Добро и зло бива Аллаховом одредбом која све обухвата.
• شأن الناس في وقت المحنة والمصائب اللجوء إلى الله بدافع نداء الإيمان الفطري.
Људи у искушењима и тешкоћама искрено прибегавају Богу због природног веровања које је усађено дубоко у њиховим душама.
• يحسن بالمؤمن تأمل آيات الله وسننه في الخلق، والتدبر في أسبابها ونتائجها.
Верник треба промишљати о Божјим знаковима и законима којима управља над Својим створењима, размишљајући о узроцима и последицама онога што се дешава.
• تتلاشى قوة الأفراد والدول أمام قوة الله العظمى، والإيمان بالله هو مصدر كل قوة.
Снага људи појединаца и држава се распршава пред Божјом величанственом снагом, а веровање у Бога је извор сваке снаге.
• يكافئ الله تعالى عباده المؤمنين الصابرين بأن يمكِّنهم في الأرض بعد استضعافهم.
Узвишени Аллах награђује стрпљиве вернике тиме што им даје власт на Земљи након потлачености.
