وه‌رگێڕانی ماناكانی قورئانی پیرۆز - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز
ژمارەی پەڕە:
75
:
18
۞ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا
Подсећајући Мојсија на услов који му је поставио, Хидр рече: “Зар те нисам упозорио да се нећеш моћи суздржати кад видиш неке моје поступке чију суштину нећеш моћи да разумеш?”
التفاسير:
76
:
18
قَالَ إِن سَأَلۡتُكَ عَن شَيۡءِۭ بَعۡدَهَا فَلَا تُصَٰحِبۡنِيۖ قَدۡ بَلَغۡتَ مِن لَّدُنِّي عُذۡرٗا
Мојсије је обећао: “Ако те било шта након овог будем питао, немој се дружити са мном. Ја сам се већ три пута успротивио твојој наредби и стигао сам до границе када можеш напустити дружење са мном."
التفاسير:
77
:
18
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَآ أَتَيَآ أَهۡلَ قَرۡيَةٍ ٱسۡتَطۡعَمَآ أَهۡلَهَا فَأَبَوۡاْ أَن يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارٗا يُرِيدُ أَن يَنقَضَّ فَأَقَامَهُۥۖ قَالَ لَوۡ شِئۡتَ لَتَّخَذۡتَ عَلَيۡهِ أَجۡرٗا
Они наставише путовање, а кад дођоше у један град, замолише његове становнике да их нахране, јер су путници, али ови то одбише. Мојсије и Хидр тад видеше неки зид који само што се није срушио, па га Хидр исправи и учврсти. Мојсије се изненади и рече Хидру: “Требао си да им наплатиш ову услугу, па да себи купимо храну, јер су нам ови људи ускратили гостопримство.”
التفاسير:
78
:
18
قَالَ هَٰذَا فِرَاقُ بَيۡنِي وَبَيۡنِكَۚ سَأُنَبِّئُكَ بِتَأۡوِيلِ مَا لَمۡ تَسۡتَطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرًا
Ел-Хидр рече: “Дошло је време да се нас двојица растанемо. А пре него што се коначно раздвојимо, објаснићу ти неоснованост твојих приговора у вези с мојим поступцима.”
التفاسير:
79
:
18
أَمَّا ٱلسَّفِينَةُ فَكَانَتۡ لِمَسَٰكِينَ يَعۡمَلُونَ فِي ٱلۡبَحۡرِ فَأَرَدتُّ أَنۡ أَعِيبَهَا وَكَانَ وَرَآءَهُم مَّلِكٞ يَأۡخُذُ كُلَّ سَفِينَةٍ غَصۡبٗا
“Што се тиче оне лађе чију сам подну даску одвалио”, ел-Хидр рече, “она припада сиромасима који живе превозећи путнике на мору. Испред њих налази се неправедан владар који отуђује сваку исправну лађу, па сам хтео да је мало оштетим како им је онај тиранин не би одузео.”
التفاسير:
80
:
18
وَأَمَّا ٱلۡغُلَٰمُ فَكَانَ أَبَوَاهُ مُؤۡمِنَيۡنِ فَخَشِينَآ أَن يُرۡهِقَهُمَا طُغۡيَٰنٗا وَكُفۡرٗا
Хидр затим рече: “Кад је у питању дечак којег сам убио, он је постао неверник, а родитељи су му верници. Да сам га оставио у животу, он би, уистину, утицао на своје родитеље да и они постану неверници, из љубави према њему, или због тога што би материјално зависили од њега.”
التفاسير:
81
:
18
فَأَرَدۡنَآ أَن يُبۡدِلَهُمَا رَبُّهُمَا خَيۡرٗا مِّنۡهُ زَكَوٰةٗ وَأَقۡرَبَ رُحۡمٗا
“Желели смо да им Бог, уместо њега, подари бољег, послушнијег и вреднијег дечака”, додао је.
التفاسير:
82
:
18
وَأَمَّا ٱلۡجِدَارُ فَكَانَ لِغُلَٰمَيۡنِ يَتِيمَيۡنِ فِي ٱلۡمَدِينَةِ وَكَانَ تَحۡتَهُۥ كَنزٞ لَّهُمَا وَكَانَ أَبُوهُمَا صَٰلِحٗا فَأَرَادَ رَبُّكَ أَن يَبۡلُغَآ أَشُدَّهُمَا وَيَسۡتَخۡرِجَا كَنزَهُمَا رَحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَۚ وَمَا فَعَلۡتُهُۥ عَنۡ أَمۡرِيۚ ذَٰلِكَ تَأۡوِيلُ مَا لَمۡ تَسۡطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرٗا
Напослетку је Хидр казао: “Кад је реч о оном зиду што сам га исправио и учврстио, он је припадао двојици дечака, сирочади из оног града у којем смо били, а испод зида налази се злато и сребро, њихова својина. Отац им је био добар и богобојазан човек, па је Бог, из Своје доброте, желео да они одрасту и изваде благо испод зида. Ништа од овог нисам учинио по свом нахођењу, већ Божјом вољом и наредбом. То је објашњење за моје поступке које си осудио. Ето тако је било, а ти ниси био упућен у суштину ствари, па се ниси могао суздржати од коментара.”
التفاسير:
83
:
18
وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَن ذِي ٱلۡقَرۡنَيۡنِۖ قُلۡ سَأَتۡلُواْ عَلَيۡكُم مِّنۡهُ ذِكۡرًا
Питају те, Веровесниче, многобошци и Јевреји о праведном владару Зулкарнејну. Одговори им да ћеш их о томе обавестити, како би примили савет и извукли поуку.
التفاسير:
سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:
• وجوب التأني والتثبت وعدم المبادرة إلى الحكم على الشيء.
Кад је реч о доношењу суда, не треба журити и не треба бити непромишљен, него треба све добро проверити и утврдити.
• أن الأمور تجري أحكامها على ظاهرها، وتُعَلق بها الأحكام الدنيوية في الأموال والدماء وغيرها.
Суд се на овом свету доноси на темељу спољашности кад се ради о питањима која су везана за иметак и живот.
• يُدْفَع الشر الكبير بارتكاب الشر الصغير، ويُرَاعَى أكبر المصلحتين بتفويت أدناهما.
Веће се зло избегне тако што се учини мање зло, односно постигне се већа корист тако што ће се пропустити она која је мања.
• ينبغي للصاحب ألا يفارق صاحبه ويترك صحبته حتى يُعْتِبَه ويُعْذِر منه.
Дружење с пријатељем може се прекинути онда кад се са њим више не може дружити.
• استعمال الأدب مع الله تعالى في الألفاظ بنسبة الخير إليه وعدم نسبة الشر إليه .
Кад је реч о опхођењу према Узвишеном Богу, потребно је знати да се Њему приписује само оно што је добро, а да се зло Богу не приписује.
• أن العبد الصالح يحفظه الله في نفسه وفي ذريته.
Бог чува добре људе, и чува њихово потомство такође.
