ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
លេខទំព័រ:
50
:
17
۞ قُلۡ كُونُواْ حِجَارَةً أَوۡ حَدِيدًا
Реци Посланиче многобошцима: “Да, и да сте чврсти и тврди као камен или гвожђе!”
التفاسير:
51
:
17
أَوۡ خَلۡقٗا مِّمَّا يَكۡبُرُ فِي صُدُورِكُمۡۚ فَسَيَقُولُونَ مَن يُعِيدُنَاۖ قُلِ ٱلَّذِي فَطَرَكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةٖۚ فَسَيُنۡغِضُونَ إِلَيۡكَ رُءُوسَهُمۡ وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هُوَۖ قُلۡ عَسَىٰٓ أَن يَكُونَ قَرِيبٗا
И додај: “Или, ако сте у стању, претворите се у створења која су већа и јача од вас. Господар, Који вас је први пут створио, оживео би вас.” Пошто им докажеш да је Бог моћан да их оживи након смрти, они ће ти, поричући, казати: “А ко је тај ко ће нас вратити у живот након што умремо?!” Одмах им одговори: “У живот ће вас после смрти вратити Онај Који вас је први пут из ничег створио!” Они ће се тад ругати и затресће својим главама, не верујући и сматрајући немогућим Судњи дан, и казати: “Кад ће бити то оживљење?!” Реци им: “Сигурно је да ће се догодити, и то убрзо; све што ће се догодити је близу!”
التفاسير:
52
:
17
يَوۡمَ يَدۡعُوكُمۡ فَتَسۡتَجِيبُونَ بِحَمۡدِهِۦ وَتَظُنُّونَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗا
На Дан кад вас Бог позове да устанете из својих гробова, ви ћете Му се одазвати славећи Га и хвалећи. На Судњем дану ће бити тако страшан призор да ћете помислити како сте на пролазном свету живели врло мало времена.
التفاسير:
53
:
17
وَقُل لِّعِبَادِي يَقُولُواْ ٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ يَنزَغُ بَيۡنَهُمۡۚ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ كَانَ لِلۡإِنسَٰنِ عَدُوّٗا مُّبِينٗا
Реци, Веровесниче, Мојим богобојазним слугама да кад разговорају и дискутују с другим људима, говоре лепо, благо и умиљато, а не грубо и сурово, јер се ђаво труди да међу верницима унесе непријатељство и мржњу. Наиме, ружан говор буди непријатељство и може имати ружне последице на оба света. Ђаво је човеку непријатељ и не жели му добро и успех, нити жели да верници буду јединствени и сложни као браћа. Због тога се треба чувати ђавола.
التفاسير:
54
:
17
رَّبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِكُمۡۖ إِن يَشَأۡ يَرۡحَمۡكُمۡ أَوۡ إِن يَشَأۡ يُعَذِّبۡكُمۡۚ وَمَآ أَرۡسَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ وَكِيلٗا
Бог зна шта јавно и тајно чините: ако буде желео, смиловаће вам се упутиће вас на Прави пут, а ако буде желео, одвешће вас у заблуду и казниће вас. Ми те нисмо послали, Божји Посланиче, да бдијеш над људима и да их присилиш да верују и да им пребројаваш дела, већ је твоја мисија да им доставиш посланицу од Бога.
التفاسير:
55
:
17
وَرَبُّكَ أَعۡلَمُ بِمَن فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَلَقَدۡ فَضَّلۡنَا بَعۡضَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ عَلَىٰ بَعۡضٖۖ وَءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ زَبُورٗا
Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.
التفاسير:
56
:
17
قُلِ ٱدۡعُواْ ٱلَّذِينَ زَعَمۡتُم مِّن دُونِهِۦ فَلَا يَمۡلِكُونَ كَشۡفَ ٱلضُّرِّ عَنكُمۡ وَلَا تَحۡوِيلًا
Посланиче реци неверницима: “Ова ваша божанства, која молите кад сте у невољи и потреби, не могу отклонити од вас несрећу и тешкоћу! Такође, то не могу приуштити ни ником другом, јер су немоћна. Не може бити божанство онај ко је немоћан.”
التفاسير:
57
:
17
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ يَبۡتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ ٱلۡوَسِيلَةَ أَيُّهُمۡ أَقۡرَبُ وَيَرۡجُونَ رَحۡمَتَهُۥ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُۥٓۚ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحۡذُورٗا
Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.
التفاسير:
58
:
17
وَإِن مِّن قَرۡيَةٍ إِلَّا نَحۡنُ مُهۡلِكُوهَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَوۡ مُعَذِّبُوهَا عَذَابٗا شَدِيدٗاۚ كَانَ ذَٰلِكَ فِي ٱلۡكِتَٰبِ مَسۡطُورٗا
Не постоји ниједно насеље чији становници нису веровали у Бога и Његове посланике, а да га Бог неће уништити и разорити пре наступања Судњег дана, или ће их казнити проблемима, несрећама, болестима, сиромаштвом. Бог је тако одредио и записао у Књизи помно чуваној.
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• القول الحسن داع لكل خلق جميل وعمل صالح، فإنَّ من ملك لسانه ملك جميع أمره.
Лепе речи имају за последицу то да се човек украси свим лепим особинама и да чини добра дела. То је тако, јер онај ко влада језиком влада и својим телом.
• فاضل الله بين الأنبياء بعضهم على بعض عن علم منه وحكمة.
Свевишњи Бог је из свог знања и мудрости одликовао неке посланике над другима.
• الله لا يريد بعباده إلا ما هو الخير، ولا يأمرهم إلا بما فيه مصلحتهم.
Својим створењима Мудри Бог жели само добро, Он им заповеда само оно што њима корист доноси.
• علامة محبة الله أن يجتهد العبد في كل عمل يقربه إلى الله، وينافس في قربه بإخلاص الأعمال كلها لله والنصح فيها.
Улагање труда у чињење богоугодних дела, искрено и одано, показатељ је Божје љубави према човеку.
