ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
លេខទំព័រ:
28
:
17
وَإِمَّا تُعۡرِضَنَّ عَنۡهُمُ ٱبۡتِغَآءَ رَحۡمَةٖ مِّن رَّبِّكَ تَرۡجُوهَا فَقُل لَّهُمۡ قَوۡلٗا مَّيۡسُورٗا
Ако неко од тебе затражи а ти немаш ништа да му даш, и сам очекујући да те Бог опскрби иметком, онда му барем кажи нешто лепо и племенито. Можеш да замолиш Бога да му да оно што је му потребно или му можеш рећи да ћеш му помоћи кад то будеш могао.
التفاسير:
29
:
17
وَلَا تَجۡعَلۡ يَدَكَ مَغۡلُولَةً إِلَىٰ عُنُقِكَ وَلَا تَبۡسُطۡهَا كُلَّ ٱلۡبَسۡطِ فَتَقۡعُدَ مَلُومٗا مَّحۡسُورًا
Немој стиснути своју руку и не буди шкрт, али немој ни претеривати у удељивању! Људи ће ти приговорити ако будеш шкртица; будеш ли расипник, нестаће твој иметак, па нећеш имати шта да уделиш.
التفاسير:
30
:
17
إِنَّ رَبَّكَ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّهُۥ كَانَ بِعِبَادِهِۦ خَبِيرَۢا بَصِيرٗا
Узвишени Бог обилно даје опскрбу неким људима, док другима да врло мало, сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог добро познаје тајне и Он најбоље зна за кога је добро да буде богат, а за кога је боље да буде сиромашан.
التفاسير:
31
:
17
وَلَا تَقۡتُلُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُمۡ خَشۡيَةَ إِمۡلَٰقٖۖ نَّحۡنُ نَرۡزُقُهُمۡ وَإِيَّاكُمۡۚ إِنَّ قَتۡلَهُمۡ كَانَ خِطۡـٔٗا كَبِيرٗا
Ако сте уверени да једино Бог даје опскрбу, онда не убијајте своју децу бојећи се сиромаштва. Не тражи се од вас да их храните – то чини искључиво Бог, Господар светова, Који опскрбљује и децу и родитеље. Убијање деце велики је злочин и страшан грех!
التفاسير:
32
:
17
وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلزِّنَىٰٓۖ إِنَّهُۥ كَانَ فَٰحِشَةٗ وَسَآءَ سَبِيلٗا
Нипошто се не приближујте оном што води блуду, јер постоји велика могућност да га почините! Блуд је најгори порок. Последица блуда је да се не зна ко је коме родитељ и рођак, и тај грех води Божјој казни.
التفاسير:
33
:
17
وَلَا تَقۡتُلُواْ ٱلنَّفۡسَ ٱلَّتِي حَرَّمَ ٱللَّهُ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَمَن قُتِلَ مَظۡلُومٗا فَقَدۡ جَعَلۡنَا لِوَلِيِّهِۦ سُلۡطَٰنٗا فَلَا يُسۡرِف فِّي ٱلۡقَتۡلِۖ إِنَّهُۥ كَانَ مَنصُورٗا
Не убијајте верника нити оног чији је живот заштићен, осим ако за то постоји оправдан разлог, по правди Божјој. У случају сваког другог убиства, Бог је дао право наследницима убијеног, или владару да, у виду одмазде, погуби убицу, или да тражи крварину од њега. А нико нема право да прелази границу у одмазди. Бог ће помоћи породици убијеног.
التفاسير:
34
:
17
وَلَا تَقۡرَبُواْ مَالَ ٱلۡيَتِيمِ إِلَّا بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ حَتَّىٰ يَبۡلُغَ أَشُدَّهُۥۚ وَأَوۡفُواْ بِٱلۡعَهۡدِۖ إِنَّ ٱلۡعَهۡدَ كَانَ مَسۡـُٔولٗا
Није вам допуштено располагати иметком сирочета, осим ако је у томе корист за сироче, па да се његов иметак инвестира и увећа, а никако да се упропасти или излаже ризику. Кад сироче достигне пунолетност, тад му уручите његов иметак и нисте више одговорни за њега. Такође сте обавезни да извршавате сваку обавезу коју сте преузели на себе, јер ће Бог питати човека за све обавезе. Ако човек испуни обавезе, Бог ће га наградити, а ако буде лагао и варао, казниће га.
التفاسير:
35
:
17
وَأَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ إِذَا كِلۡتُمۡ وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِۚ ذَٰلِكَ خَيۡرٞ وَأَحۡسَنُ تَأۡوِيلٗا
Употпуните меру кад мерите на литру и никад је не умањујте, а кад вагате на кантару, будите праведни и доследни. То вам је боље на оба света, и то има лепе последице, за разлику од кривог мерења и варања.
التفاسير:
36
:
17
وَلَا تَقۡفُ مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٌۚ إِنَّ ٱلسَّمۡعَ وَٱلۡبَصَرَ وَٱلۡفُؤَادَ كُلُّ أُوْلَٰٓئِكَ كَانَ عَنۡهُ مَسۡـُٔولٗا
Немој се поводити за оним што не знаш и у шта ниси сигуран, већ све проверавај како би отклонио сваку сумњу! Човек ће одговарати пред Богом за слух, вид и разум, па буде ли их користио у добро, биће награђен, а у противном ће бити кажњен.
التفاسير:
37
:
17
وَلَا تَمۡشِ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَرَحًاۖ إِنَّكَ لَن تَخۡرِقَ ٱلۡأَرۡضَ وَلَن تَبۡلُغَ ٱلۡجِبَالَ طُولٗا
Не ходај, човече, надмено и охоло по Земљи, јер си беспомоћно створење и својим ходом не можеш пробити земљу, нити својим можеш досегнути растом планине. Човече, ти си мален, ситан и незнатан, и на Земљи пролазан. Чему се онда охолиш?
التفاسير:
38
:
17
كُلُّ ذَٰلِكَ كَانَ سَيِّئُهُۥ عِندَ رَبِّكَ مَكۡرُوهٗا
Сва ружна дела, споменута у претходним одломцима, Богу су мрска и није задовољан њиховим чињењем, па их је зато и забранио.
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• الأدب الرفيع هو رد ذوي القربى بلطف، ووعدهم وعدًا جميلًا بالصلة عند اليسر، والاعتذار إليهم بما هو مقبول.
Правила лепог понашања налажу да се неки захтев и молба ближњег, ако му се не може помоћи, одбије на најлепши начин, и да му се обећа помоћ онда кад то материјалне прилике буду допуштале.
• الله أرحم بالأولاد من والديهم؛ فنهى الوالدين أن يقتلوا أولادهم خوفًا من الفقر والإملاق وتكفل برزق الجميع.
Бог је према деци милостивији од њихових родитеља, па је родитељима забранио да своју децу убијају из страха од сиромаштва. К томе, на Себе је преузео и опскрбљивање деце и опскрбљивање родитеља.
• في الآيات دليل على أن الحق في القتل للولي، فلا يُقْتَص إلا بإذنه، وإن عفا سقط القصاص.
Право на извршење одмазде припада породици убијеног. Уколико било ко од породице убијеног опрости убици, одустаће се од одмазде.
• من لطف الله ورحمته باليتيم أن أمر أولياءه بحفظه وحفظ ماله وإصلاحه وتنميته حتى يبلغ أشده.
Божја се благост и самилост према сирочету огледају и у томе што је заповедио његовим старатељима да га чувају и да чувају његов иметак и унапређују га све док сироче не достигне пунолетност.
