クルアーンの対訳 - セルビア語対訳 - ルゥワード翻訳事業センター
Редови
1
:
37
وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا
Тако ми оних поређаних у редове,
التفاسير:
2
:
37
فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا
и оних који гоне облаке
التفاسير:
3
:
37
فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا
и оних који читају Опомену,
التفاسير:
4
:
37
إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ
ваш Бог је, уистину, Један,
التفاسير:
5
:
37
رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ
Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.
التفاسير:
6
:
37
إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ
Ми смо најближе небо звездама украсили,
التفاسير:
7
:
37
وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ
и чувамо га од сваког пркосног ђавола
التفاسير:
8
:
37
لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ
да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,
التفاسير:
9
:
37
دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ
па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,
التفاسير:
10
:
37
إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ
а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.
التفاسير:
11
:
37
فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ
Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.
التفاسير:
12
:
37
بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ
Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,
التفاسير:
13
:
37
وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ
а кад им се савети упућују, они их не прихватају,
التفاسير:
14
:
37
وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ
и кад виде доказ, они се подсмејавају
التفاسير:
15
:
37
وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ
и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!
التفاسير:
16
:
37
أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ
Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени
التفاسير:
17
:
37
أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ
и наши давни преци?!“
التفاسير:
18
:
37
قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ
Реци: „Да, а бићете и понижени!“
التفاسير:
19
:
37
فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ
То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати
التفاسير:
20
:
37
وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ
и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“
التفاسير:
21
:
37
هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ
Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!
التفاسير:
22
:
37
۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ
„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали
التفاسير:
23
:
37
مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ
мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.
التفاسير:
24
:
37
وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ
И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:
التفاسير:
25
:
37
مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ
,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"
التفاسير:
26
:
37
بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ
Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.
التفاسير:
27
:
37
وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ
И приступиће пребацивајући једни другима.
التفاسير:
28
:
37
قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ
Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“
التفاسير:
29
:
37
قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ
„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!
التفاسير:
30
:
37
وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ
И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,
التفاسير:
31
:
37
فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ
и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,
التفاسير:
32
:
37
فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ
а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“
التفاسير:
33
:
37
فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ
И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,
التفاسير:
34
:
37
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ
а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.
التفاسير:
35
:
37
إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ
Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили
التفاسير:
36
:
37
وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ
и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“
التفاسير:
37
:
37
بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.
التفاسير:
38
:
37
إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ
Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,
التفاسير:
39
:
37
وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ
и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.
التفاسير:
40
:
37
إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
Али не и Аллахове искрене слуге.
التفاسير:
41
:
37
أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ
Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;
التفاسير:
42
:
37
فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ
разно воће, и биће поштовани,
التفاسير:
43
:
37
فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ
у рајским баштама наслада,
التفاسير:
44
:
37
عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ
на диванима, једни према другим, седеће;
التفاسير:
45
:
37
يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ
биће служени пићем – из извора који стално тече –
التفاسير:
46
:
37
بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ
бистрим и пријатним онима који буду пили,
التفاسير:
47
:
37
لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ
од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.
التفاسير:
48
:
37
وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ
Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,
التفاسير:
49
:
37
كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ
као да су оне јаја заштићена.
التفاسير:
50
:
37
فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ
И они ће један с другим разговарати.
التفاسير:
51
:
37
قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ
И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,
التفاسير:
52
:
37
يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ
који је говорио: 'Зар и ти верујеш
التفاسير:
53
:
37
أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ
да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“
التفاسير:
54
:
37
قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ
„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.
التفاسير:
55
:
37
فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ
И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.
التفاسير:
56
:
37
قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ
„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.
التفاسير:
57
:
37
وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ
Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.
التفاسير:
58
:
37
أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ
Јел ми више нећемо никад да умиремо?
التفاسير:
59
:
37
إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ
Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?
التفاسير:
60
:
37
إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ
Ово је, заиста, велики успех!“
التفاسير:
61
:
37
لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ
За овако нешто нека се вредни труде!
التفاسير:
62
:
37
أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ
А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!
التفاسير:
63
:
37
إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ
Које смо неверницима као искушење одредили?
التفاسير:
64
:
37
إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ
То је дрво које расте усред Пакла,
التفاسير:
65
:
37
طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ
плод му је попут ђавољих глава.
التفاسير:
66
:
37
فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ
Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,
التفاسير:
67
:
37
ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ
затим ће то с кључалом водом измешати.
التفاسير:
68
:
37
ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ
A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.
التفاسير:
69
:
37
إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ
Они су своје очеве затекли у заблуди,
التفاسير:
70
:
37
فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ
па су и они њиховим стопама наставили.
التفاسير:
71
:
37
وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ
А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,
التفاسير:
72
:
37
وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ
иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.
التفاسير:
73
:
37
فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ
зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,
التفاسير:
74
:
37
إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
тако није било само са Аллаховим искреним слугама.
التفاسير:
75
:
37
وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ
А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:
التفاسير:
76
:
37
وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ
и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,
التفاسير:
77
:
37
وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ
и само смо његове потомке оставили у животу,
التفاسير:
78
:
37
وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
и у каснијим нараштајима му сачували спомен.
التفاسير:
79
:
37
سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ
Мир и спас Ноју од свих светова!
التفاسير:
80
:
37
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,
التفاسير:
81
:
37
إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
он је био слуга Наш, верник,
التفاسير:
82
:
37
ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ
а остале смо затим потопили.
التفاسير:
83
:
37
۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ
Исте вере као и он био је и Аврам,
التفاسير:
84
:
37
إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ
кад је своме Господару дошао искреног срца,
التفاسير:
85
:
37
إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ
кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?
التفاسير:
86
:
37
أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ
Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?
التفاسير:
87
:
37
فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
И шта о Господару светова мислите?“
التفاسير:
88
:
37
فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ
И он баци поглед на звезде,
التفاسير:
89
:
37
فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ
па рече: “Ја сам болестан!”
التفاسير:
90
:
37
فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ
И они га оставише, окрећући се од њега.
التفاسير:
91
:
37
فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ
A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?
التفاسير:
92
:
37
مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ
Шта вам је па не говорите?“
التفاسير:
93
:
37
فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ
И кришом им приђе ударајући их десном руком,
التفاسير:
94
:
37
فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ
па му народ журећи дође.
التفاسير:
95
:
37
قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ
„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,
التفاسير:
96
:
37
وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ
„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“
التفاسير:
97
:
37
قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ
„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“
التفاسير:
98
:
37
فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ
И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.
التفاسير:
99
:
37
وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ
„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.
التفاسير:
100
:
37
رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
Мој Господару, даруј ми честит пород!“
التفاسير:
101
:
37
فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ
И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.
التفاسير:
102
:
37
فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ
И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”
التفاسير:
103
:
37
فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ
И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,
التفاسير:
104
:
37
وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ
Ми га позвасмо: „О Авраме,
التفاسير:
105
:
37
قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“
التفاسير:
106
:
37
إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ
То је, заиста, било очигледно искушење!
التفاسير:
107
:
37
وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ
Великом жртвом га искуписмо,
التفاسير:
108
:
37
وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.
التفاسير:
109
:
37
سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ
Нека је у миру Аврам!
التفاسير:
110
:
37
كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,
التفاسير:
111
:
37
إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
он је био слуга Наш, верник,
التفاسير:
112
:
37
وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,
التفاسير:
113
:
37
وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ
и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.
التفاسير:
114
:
37
وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ
И Мојсију и Арону смо дали благодати,
التفاسير:
115
:
37
وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ
па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,
التفاسير:
116
:
37
وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ
и помогли им, па су они били победници,
التفاسير:
117
:
37
وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ
и дали им јасну Књигу,
التفاسير:
118
:
37
وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ
и обојицу на Прави пут упутили,
التفاسير:
119
:
37
وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
и у каснијим нараштајима им сачували спомен.
التفاسير:
120
:
37
سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ
Нека су у миру Мојсије и Арон!
التفاسير:
121
:
37
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,
التفاسير:
122
:
37
إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.
التفاسير:
123
:
37
وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Илија је био посланик.
التفاسير:
124
:
37
إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?
التفاسير:
125
:
37
أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ
Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,
التفاسير:
126
:
37
ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ
Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“
التفاسير:
127
:
37
فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ
Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,
التفاسير:
128
:
37
إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
осим Аллахове искрене слуге,
التفاسير:
129
:
37
وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
и у каснијим нараштајима му сачували спомен.
التفاسير:
130
:
37
سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ
Нека је у миру Илија!
التفاسير:
131
:
37
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,
التفاسير:
132
:
37
إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
он је био слуга Наш, верник.
التفاسير:
133
:
37
وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Лот је био посланик.
التفاسير:
134
:
37
إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ
Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,
التفاسير:
135
:
37
إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ
осим старице, она је била са онима који су настрадали,
التفاسير:
136
:
37
ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ
а остале смо уништили,
التفاسير:
137
:
37
وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ
и ви поред њихових насеља пролазите и дању
التفاسير:
138
:
37
وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
и ноћу, па зашто се не уразумите?
التفاسير:
139
:
37
وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Јона је био посланик.
التفاسير:
140
:
37
إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ
А кад побеже на једну лађу препуну.
التفاسير:
141
:
37
فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ
И са њима баци коцку и коцка на њега паде,
التفاسير:
142
:
37
فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ
па га риба прогута, а био је заслужио прекор,
التفاسير:
143
:
37
فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ
и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,
التفاسير:
144
:
37
لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ
сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,
التفاسير:
145
:
37
۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ
и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,
التفاسير:
146
:
37
وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ
и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,
التفاسير:
147
:
37
وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ
и посласмо га стотини хиљада људи, и више,
التفاسير:
148
:
37
فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ
и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.
التفاسير:
149
:
37
فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ
А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“
التفاسير:
150
:
37
أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ
Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?
التفاسير:
151
:
37
أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ
Они, сигурно, измишљајући говоре:
التفاسير:
152
:
37
وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ
„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.
التفاسير:
153
:
37
أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ
Зар је Он кћери синовима претпоставио?!
التفاسير:
154
:
37
مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ
Шта вам је, како расуђујете?!
التفاسير:
155
:
37
أَفَلَا تَذَكَّرُونَ
Зашто не размислите?
التفاسير:
156
:
37
أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ
Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!
التفاسير:
157
:
37
فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Донесите своју Књигу, ако говорите истину!
التفاسير:
158
:
37
وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ
Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.
التفاسير:
159
:
37
سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ
Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!
التفاسير:
160
:
37
إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
То не чине Аллахове искрене слуге.
التفاسير:
161
:
37
فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ
Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,
التفاسير:
162
:
37
مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ
не можете никога да одведете у заблуду,
التفاسير:
163
:
37
إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ
осим оног који ће ионако у Огњу да гори.
التفاسير:
164
:
37
وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ
Свакоме од нас анђела је одређено место,
التفاسير:
165
:
37
وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ
ми смо поређани у редове,
التفاسير:
166
:
37
وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ
и само Њега славимо и величамо!
التفاسير:
167
:
37
وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ
А незнанобошци су говорили:
التفاسير:
168
:
37
لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ
„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,
التفاسير:
169
:
37
لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“
التفاسير:
170
:
37
فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ
Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!
التفاسير:
171
:
37
وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ
А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!
التفاسير:
172
:
37
إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ
Они ће да буду, заиста, потпомогнути
التفاسير:
173
:
37
وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ
и Наша војска засигурно ће да победи!
التفاسير:
174
:
37
فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ
Зато се неко време окрени од њих
التفاسير:
175
:
37
وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ
и посматрај их, и они ће да посматрају!
التفاسير:
176
:
37
أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ
Зар они Нашу казну да пожурују?
التفاسير:
177
:
37
فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ
Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!
التفاسير:
178
:
37
وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ
Зато се неко време окрени од њих
التفاسير:
179
:
37
وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ
и посматрај, и они ће да посматрају!
التفاسير:
180
:
37
سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ
Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!
التفاسير:
181
:
37
وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И мир нека је над посланицима,
التفاسير:
182
:
37
وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
и хваљен нека је Аллах, Господар светова!
التفاسير:
