Traduzione dei Significati del Sacro Corano - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano
Numero di pagina:
53
:
6
وَكَذَٰلِكَ فَتَنَّا بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لِّيَقُولُوٓاْ أَهَٰٓؤُلَآءِ مَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡهِم مِّنۢ بَيۡنِنَآۗ أَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَعۡلَمَ بِٱلشَّٰكِرِينَ
Тако смо једне другима искушали учинивши их различитим у уделу на овом свету, како би богати неверници рекли сиромашним верницима: "Зар да овим сиромасима Аллах подари упуту мимо нас? Да је у том веровању какво добро не би нас они у њему претекли, јер ми смо они који претичу у богатству и друштвеном сталежу." Зар Аллах не познаје боље оне који су Му захвални на благодатима, па их зато упути у веровање? И зар Аллах не зна боље незахвалне па да их остави у неверству и без упуте? Свакако! Аллах боље зна!
التفاسير:
54
:
6
وَإِذَا جَآءَكَ ٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِـَٔايَٰتِنَا فَقُلۡ سَلَٰمٌ عَلَيۡكُمۡۖ كَتَبَ رَبُّكُمۡ عَلَىٰ نَفۡسِهِ ٱلرَّحۡمَةَ أَنَّهُۥ مَنۡ عَمِلَ مِنكُمۡ سُوٓءَۢا بِجَهَٰلَةٖ ثُمَّ تَابَ مِنۢ بَعۡدِهِۦ وَأَصۡلَحَ فَأَنَّهُۥ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
О Посланиче, када ти дођу они који верују у Наше доказе који указују истинитост онога са чим си дошао, назови им поздрав мира, из почасти према њима, и обрадуј их Аллаховом пространом милошћу. Аллах је Себи обавезао милост, из Његове неизмерне доброте, па ко од вас учини грех из незнања или лакомислености, а затим се покаје и поправи и ради добра дела - Аллах ће му опростити, јер Он прашта покајницима и милостив је према њима.
التفاسير:
55
:
6
وَكَذَٰلِكَ نُفَصِّلُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلِتَسۡتَبِينَ سَبِيلُ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
Тако ти објашњавамо Наше доказе против следбеника заблуде, како би био јасан пут и метод преступника, да би сте га се клонили.
التفاسير:
56
:
6
قُلۡ إِنِّي نُهِيتُ أَنۡ أَعۡبُدَ ٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِۚ قُل لَّآ أَتَّبِعُ أَهۡوَآءَكُمۡ قَدۡ ضَلَلۡتُ إِذٗا وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُهۡتَدِينَ
О Посланиче, реци: "Мени је Бог забранио да обожавам оне које ви поред Њега обожавате. Нећу да следим прохтеве ваше обожавајући неког мимо Њега, јер ако бих следио прохтеве ваше - скренуо бих са пута истине. Тако је са сваким ко следи прохтеве и чини нешто што Бог није прописао."
التفاسير:
57
:
6
قُلۡ إِنِّي عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّي وَكَذَّبۡتُم بِهِۦۚ مَا عِندِي مَا تَسۡتَعۡجِلُونَ بِهِۦٓۚ إِنِ ٱلۡحُكۡمُ إِلَّا لِلَّهِۖ يَقُصُّ ٱلۡحَقَّۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلۡفَٰصِلِينَ
О Посланиче, реци тим вишебошцима: "Ја имам јасни доказ од мог Господара, и не следим страсти, а ви поричете овај доказ. Ја вам не могу убрзати казну, нити вам својевољно могу доћи са чудима која тражите. Све то је у Божјим рукама, сва власт припада само Богу, Он говори истину и по њој суди и влада, и Он најбоље раздваја између оног ко говори истину и оног ко говори лаж."
التفاسير:
58
:
6
قُل لَّوۡ أَنَّ عِندِي مَا تَسۡتَعۡجِلُونَ بِهِۦ لَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡۗ وَٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِٱلظَّٰلِمِينَ
О Посланиче, реци им: "Да је у мојој моћи убрзање казне коју изазивате, убрзао бих је, и тиме би било пресуђено између мене и вас, а Аллах најбоље познаје неправеднике, и зна колико треба да им да времена и када треба да их казни."
التفاسير:
59
:
6
۞ وَعِندَهُۥ مَفَاتِحُ ٱلۡغَيۡبِ لَا يَعۡلَمُهَآ إِلَّا هُوَۚ وَيَعۡلَمُ مَا فِي ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِۚ وَمَا تَسۡقُطُ مِن وَرَقَةٍ إِلَّا يَعۡلَمُهَا وَلَا حَبَّةٖ فِي ظُلُمَٰتِ ٱلۡأَرۡضِ وَلَا رَطۡبٖ وَلَا يَابِسٍ إِلَّا فِي كِتَٰبٖ مُّبِينٖ
Само Бог поседује ризнице недокучивог, и Он зна сва створења на копну, без обзира на то радило се о животињама, биљкама или предметима, као што зна сва створења у мору, без обзира на то радило се о животињама или биљу. Сваки лист који падне, било где, и свако зрно које је скривено у земљи, и све што је влажно или суво, записано је у јасној Књизи, Плочи помно чуваној.
التفاسير:
Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:
• الله تعالى يجعل العباد بعضهم فتنة لبعض، فتتفاوت درجاتهم في الرزق وفي الكفر والإيمان، والكفر والإيمان ليس منوطًا بسعة الرزق وضيقه.
Узвишени Аллах једне људе чини искушење другима, па се разликују у опрскрби, и у неверству и веровању, а неверство и веровање не зависе о томе да ли је неко богат или сиромашан.
• من أخلاق الداعية طلاقة الوجه وإلقاء التحية والتبسط والسرور بأصحابه.
Од особина лепог понашања онога ко позива Аллаху је и то да буде ведрог лица, да поздравља друге и уноси радост у срца своје браће.
• على الداعية اجتناب الأهواء في عقيدته ومنهجه وسلوكه.
Мисионар треба да се клони слеђења прохтева у веровању, методологији и понашању.
• إثبات تفرد الله عز وجل بعلم الغيب وحده لا شريك له، وسعة علمه في ذلك، وأنه لا يفوته شيء ولا يعزب عنه من مخلوقاته شيء إلا وهو مثبت مدوَّن عنده سبحانه بأدق تفاصيله.
Ови одломци потврђују да само Аллах зна недокучиво, и да је Његово знање о томе апсолутно, и да Му ништа од створења не промакне, и да је све записано код Њега на најпрецизнији начин.
