Übersetzung der Bedeutungen von dem heiligen Quran - Die serbische Übersetzung von Al-Mukhtasar - Eine Kurzfassung der Bedeutungen des edlen Qurans
Nummer der Seite:
163
:
4
۞ إِنَّآ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ كَمَآ أَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ نُوحٖ وَٱلنَّبِيِّـۧنَ مِنۢ بَعۡدِهِۦۚ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ وَٱلۡأَسۡبَاطِ وَعِيسَىٰ وَأَيُّوبَ وَيُونُسَ وَهَٰرُونَ وَسُلَيۡمَٰنَۚ وَءَاتَيۡنَا دَاوُۥدَ زَبُورٗا
О Посланиче, теби смо спустили Објаву, као и веровесницима пре тебе! Ти ниси први посланик! Објавили смо Ноеу и веровесницима након њега: Авраму, његовим синовима Ишмаилу и Исаку, затим Исаковом сину Јакову, Јаковљевим потомцима (то су веровесници који су били у дванаест јеврејских племена која су настала од дванаест Јаковљевих синова), и Давиду смо Зебур (Давидови псалми) дали.
التفاسير:
164
:
4
وَرُسُلٗا قَدۡ قَصَصۡنَٰهُمۡ عَلَيۡكَ مِن قَبۡلُ وَرُسُلٗا لَّمۡ نَقۡصُصۡهُمۡ عَلَيۡكَۚ وَكَلَّمَ ٱللَّهُ مُوسَىٰ تَكۡلِيمٗا
И послали смо посланике о којима смо ти говорили у Кур'ану, али и посланике о којима ти нисмо говорили, из одређене мудрости. И Аллах је стварно и непосредно разговарао са Мојсијем онако како то Аллаху доликује, и тиме му почаст указао и учинио га послаником.
التفاسير:
165
:
4
رُّسُلٗا مُّبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَ لِئَلَّا يَكُونَ لِلنَّاسِ عَلَى ٱللَّهِ حُجَّةُۢ بَعۡدَ ٱلرُّسُلِۚ وَكَانَ ٱللَّهُ عَزِيزًا حَكِيمٗا
Ми смо их послали да радосне вести о Аллаховој племенитој награди доносе ономе ко у Њега верује, а да оне који не верују упозоре на болну казну. Послали смо их да се људи не би могли оправдавати код Бога како им нису послати посланици, и како нису знали за истину, а Аллах је Силни у Својој власти, Мудри у Свом одређивању, прописивању и пресуђивању.
التفاسير:
166
:
4
لَّٰكِنِ ٱللَّهُ يَشۡهَدُ بِمَآ أَنزَلَ إِلَيۡكَۖ أَنزَلَهُۥ بِعِلۡمِهِۦۖ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ يَشۡهَدُونَۚ وَكَفَىٰ بِٱللَّهِ شَهِيدًا
Ако Јевреји не верују у тебе - па Аллах сведочи истинитост Кур'ана којег ти објављује, о Посланиче. Он је у Кур'ану објавио део Свог знања са којим је желео упознати Његове робове, који указује на оно што Он воли и што мрзи и презире. Уз то и анђели сведоче истинитост Објаве са којом си дошао, а Аллах је довољан сведок, након Његовог сведочења нема потребе за другим сведочењем.
التفاسير:
167
:
4
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ قَدۡ ضَلُّواْ ضَلَٰلَۢا بَعِيدًا
Они који не верују у твоје веровесништво, и људе одвраћају од Ислама, веома су далеко од истине.
التفاسير:
168
:
4
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَظَلَمُواْ لَمۡ يَكُنِ ٱللَّهُ لِيَغۡفِرَ لَهُمۡ وَلَا لِيَهۡدِيَهُمۡ طَرِيقًا
Онима који не верују у Бога и Његове посланике и који чине неправду према себи устрајавајући на неверству, Узвишени Бог неће опростити, нити ће их на прави пут који би их сачувао Његове казне упутити.
التفاسير:
169
:
4
إِلَّا طَرِيقَ جَهَنَّمَ خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدٗاۚ وَكَانَ ذَٰلِكَ عَلَى ٱللَّهِ يَسِيرٗا
Напротив, упутиће их у Пакао, у којем ће вечно боравити, а то је Богу лако, јер Њему ништа тешко није.
التفاسير:
170
:
4
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ قَدۡ جَآءَكُمُ ٱلرَّسُولُ بِٱلۡحَقِّ مِن رَّبِّكُمۡ فَـَٔامِنُواْ خَيۡرٗا لَّكُمۡۚ وَإِن تَكۡفُرُواْ فَإِنَّ لِلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلِيمًا حَكِيمٗا
О људи, дошао вам је Посланик Мухаммед, нека је Божји мир и благослов на њега, са упутом и истинитом вером од Узвишеног Бога, па верујте у то - боље вам је и на овом свету и на Будућем. А ако не будете веровали у Аллаха, па Аллах је независтан од вас и ништа не може да Му наштети ваше неверство. Њему припада власт над свим што је на небесима и на Земљи и између њих, и Он зна ко заслужује упуту па му олакша корачање правим путем, и ко не заслужује упуту па га учини слепим спрам ње. Он је мудар у ономе што каже и уради, и у ономе што пропише и одреди.
التفاسير:
Die Nutzen der Versen in dieser Seite:
• إثبات النبوة والرسالة في شأن نوح وإبراهيم وغيرِهما مِن ذرياتهما ممن ذكرهم الله وممن لم يذكر أخبارهم لحكمة يعلمها سبحانه.
Ови одломци потврђују веровесништво и посланство Ноја, Аврама и других међу њиховим потомцима, нека је мир над њима, које је Аллах споменуо и које није споменуо из мудрости која је Њему Узвишеном позната.
• إثبات صفة الكلام لله تعالى على وجه يليق بذاته وجلاله، فقد كلّم الله تعالى نبيه موسى عليه السلام.
Ови одломци потврђују својство говора Узвишеном Аллаху, онако како то доликује Његовом узвишеном Бићу и величанству. Он је разговарао са Својим веровесником Мојсијем, мир над њим.
• تسلية النبي محمد عليه الصلاة والسلام ببيان أن الله تعالى يشهد على صدق دعواه في كونه نبيًّا، وكذلك تشهد الملائكة.
Ови одломци садрже утеху за посланика Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов на њега, објашњавајући да Узвишени Бог сведочи истинитост његовог посланства, као и да су анђели сведоци томе.
