ترجمة معاني القرآن الكريم - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم
رقم الصفحة:
127
:
2
وَإِذۡ يَرۡفَعُ إِبۡرَٰهِـۧمُ ٱلۡقَوَاعِدَ مِنَ ٱلۡبَيۡتِ وَإِسۡمَٰعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلۡ مِنَّآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
О веровесниче, сети се када су Аврам и Ишмаил подигли темеље Кабе, говорећи понизно и скрушено: "Господару наш, прими од нас ова наша дела – у која спада и изградња Кабе – јер заиста си Ти онај који прима наше молбе, онај који зна наше намере и наша дела."
التفاسير:
128
:
2
رَبَّنَا وَٱجۡعَلۡنَا مُسۡلِمَيۡنِ لَكَ وَمِن ذُرِّيَّتِنَآ أُمَّةٗ مُّسۡلِمَةٗ لَّكَ وَأَرِنَا مَنَاسِكَنَا وَتُبۡ عَلَيۡنَآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ
"Господару наш, учини нас преданим Твојој одредби и наредби, да Ти никог не придружујемо, и од нашег потомства учини заједницу која је Теби предана. Научи нас како да Те обожавамо, опрости наше грехе и пропусте у нашој покорности Теби, доиста Си Ти Онај Који прихвата покајање покајника, Онај Који на њих спушта Своју милост."
التفاسير:
129
:
2
رَبَّنَا وَٱبۡعَثۡ فِيهِمۡ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِكَ وَيُعَلِّمُهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَيُزَكِّيهِمۡۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ
"Господару наш, учини од њих посланика од потомака Јишмаила, који ће им учити Твоје објављене речи и доказе, који ће их Кур'ану и Суннету подучавати, који ће их од многобоштва и презрених ствари очистити, а доиста Си Ти Снажни, Силни и Мудри у Својим поступцима."
التفاسير:
130
:
2
وَمَن يَرۡغَبُ عَن مِّلَّةِ إِبۡرَٰهِـۧمَ إِلَّا مَن سَفِهَ نَفۡسَهُۥۚ وَلَقَدِ ٱصۡطَفَيۡنَٰهُ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَإِنَّهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ لَمِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
Ко год се окрене од вере Аврама, мир над њим, ка некој другој вери - такав је сам себи неправду учинио својом наивношћу, остављајући истину и следећи заблуду. Такав је задовољан понижењем. Аллах је Аврама на овом свету учинио послаником и Својим пријатељем, а на Будућем свету је од добрих који су обавили оно што им је Аллах ставио у обавезу, па су постигли узвишене степене.
التفاسير:
131
:
2
إِذۡ قَالَ لَهُۥ رَبُّهُۥٓ أَسۡلِمۡۖ قَالَ أَسۡلَمۡتُ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
131 - Аллах га је одабрао зато што није оклевао да буде предан Аллаху, када му је Он наредио: "Само Мене обожавај и само се Мени покоравај." Па је Аврам рекао: "Аллаху се предајем, Створитељу створења, и њиховом Опскрбитељу и Управитељу.
التفاسير:
132
:
2
وَوَصَّىٰ بِهَآ إِبۡرَٰهِـۧمُ بَنِيهِ وَيَعۡقُوبُ يَٰبَنِيَّ إِنَّ ٱللَّهَ ٱصۡطَفَىٰ لَكُمُ ٱلدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسۡلِمُونَ
Аврам је опоручио својим синовима ове речи: "Предао сам се Господару свих светова." Њих је опоручио и Јаков својим синовима, и обојица су својим синовима казали: "Аллах вам је одабрао ислам као веру, па га се држите све док вам смрт не дође, па умрите као муслимани у формалном и суштинском смислу.
التفاسير:
133
:
2
أَمۡ كُنتُمۡ شُهَدَآءَ إِذۡ حَضَرَ يَعۡقُوبَ ٱلۡمَوۡتُ إِذۡ قَالَ لِبَنِيهِ مَا تَعۡبُدُونَ مِنۢ بَعۡدِيۖ قَالُواْ نَعۡبُدُ إِلَٰهَكَ وَإِلَٰهَ ءَابَآئِكَ إِبۡرَٰهِـۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ إِلَٰهٗا وَٰحِدٗا وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ
Или сте били присутни када је Јаков на самртној постељи био, када је своје синове упитао: "Шта ћете обожавати након моје смрти?" А они рекоше: "Обожаваћемо твог Бога, и Бога твојих предака: Аврама, Јишмаила и Исака. То је један Бог, и ми Му ништа придруживати нећемо, само Њему ћемо предани и покорни бити."
التفاسير:
134
:
2
تِلۡكَ أُمَّةٞ قَدۡ خَلَتۡۖ لَهَا مَا كَسَبَتۡ وَلَكُم مَّا كَسَبۡتُمۡۖ وَلَا تُسۡـَٔلُونَ عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
То је народ који је био и нестао, међу осталим претходним заједницама, и добили су на Будућем свету сходно својим делима. Њима припада оно што су стекли, било добро или лоше, а вама припада оно што сте ви стекли, и нећете бити питани о њиховим делима, нити ће ико одговарати за туђи грех. Свако ће бити одговоран за оно што је урадио, па немојте да будете заузети делима претходних народа па да запоставите вођење рачуна о својим делима. Сваком човеку ће, након Аллахове милости, користити само његово добро дело.
التفاسير:
من فوائد الآيات في هذه الصفحة:
• المؤمن المتقي لا يغتر بأعماله الصالحة، بل يخاف أن ترد عليه، ولا تقبل منه، ولهذا يُكْثِرُ سؤالَ الله قَبولها.
Верник који се боји Аллаха неће бити обмањен својим добрим делима, већ се боји да ће му бити одбијена, да му их Аллах неће примити. Зато он пуно моли Аллаха да му прими добра дела.
• بركة دعوة أبي الأنبياء إبراهيم عليه السلام، حيث أجاب الله دعاءه وجعل خاتم أنبيائه وأفضل رسله من أهل مكة.
Овде је истакнут благослов молитве оца веровесника, Аврама, мир над њим, којем је Аллах услишио молитву и учинио да печат веровесника и најбољи посланик буде његов потомак из Мекке.
• دين إبراهيم عليه السلام هو الملة الحنيفية الموافقة للفطرة، لا يرغب عنها ولا يزهد فيها إلا الجاهل المخالف لفطرته.
Вера Аврама, мир над њим, је монотеизам, који се слаже са чистом људском природом. Од ње се неће удаљити осим незналица који се супротставља неисквареној људској природи.
• مشروعية الوصية للذرية باتباع الهدى، وأخذ العهد عليهم بالتمسك بالحق والثبات عليه.
Прописаност остављања опоруке потомцима да следе Упуту, и узимање завета од њих да ће се држати истине и да ће бити постојани на њој.
