《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
14
:
42
وَمَا تَفَرَّقُوٓاْ إِلَّا مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَهُمُ ٱلۡعِلۡمُ بَغۡيَۢا بَيۡنَهُمۡۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗى لَّقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّ ٱلَّذِينَ أُورِثُواْ ٱلۡكِتَٰبَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ
А неверници и незнанобошци су се, баш онда кад им је дошло знање и кад им је успостављен доказ посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из злобе, мржње и неправде међусобно подвојили. И да Бог није одредио да се њихова казна одгоди до одређеног рока којег Он зна, а то је Судњи дан, већ би међу њима пресуду донео и казнио би их због неверовања у Бога и негирања посланика. А Јевреји који су наследили Тору и хришћани који су наследили Јеванђеље, и они након многобожаца, сумњају у Кур'ан којег им је донео Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, и поричу га.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• دين الأنبياء في أصوله دين واحد.
Вера свих посланика у основи је била једна.
• أهمية وحدة الكلمة، وخطر الاختلاف فيها.
Важност јединства и опасност подвајања.
• من مقومات نجاح الدعوة إلى الله: صحة المبدأ، والاستقامة عليه، والبعد عن اتباع الأهواء، والعدل، والتركيز على المشترك، وترك الجدال العقيم، والتذكير بالمصير المشترك.
Један од главних елемената успеха мисије и позива у веру јесте исправност принципа, устрајност на њему, удаљеност од слеђења прохтева, правда и усмеравање пажње ка ономе што је заједничко, напуштање расправе која неће уродити плодом и подсећање на заједничку коначницу.
