《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
57
:
39
أَوۡ تَقُولَ لَوۡ أَنَّ ٱللَّهَ هَدَىٰنِي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ
Или да човек не би, позивајући се на судбину, рекао: “Камо среће да ме Свевишњи Бог упутио на Праву стазу, па бих засигурно био један од богобојазних, који извршавају верске наредбе, а сустежу се од верских забрана!”
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• الكِبْر خلق ذميم مشؤوم يمنع من الوصول إلى الحق.
Охолост је веома погрдна особина. Она човека одвраћа од истине.
• سواد الوجوه يوم القيامة علامة شقاء أصحابها.
Тама на неким лицима на Дану судњем биће знак несреће тих људи.
• الشرك محبط لكل الأعمال الصالحة.
Незнанобоштво поништава сва добра дела.
• ثبوت القبضة واليمين لله سبحانه دون تشبيه ولا تمثيل.
Бог има шаку и десницу. Ова Божја својства не поредимо са својством створења нити их материјализујемо.
