《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
56
:
39
أَن تَقُولَ نَفۡسٞ يَٰحَسۡرَتَىٰ عَلَىٰ مَا فَرَّطتُ فِي جَنۢبِ ٱللَّهِ وَإِن كُنتُ لَمِنَ ٱلسَّٰخِرِينَ
Учините тако да не бисте жалили због силног кајања на Судњем дану, говорећи: “Тешко мени због оног што сам према Богу пропустио, и због греха и неверстава које сам починио! И чак сам био један од оних који су се изругивали верницима, онима који су добра дела чинили.”
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• النعمة على الكافر استدراج.
Свевишњи Бог обасипа неверника благодатима, али га помоћу њих само приближава казни.
• سعة رحمة الله بخلقه.
Бог је према створењима изузетно милостив.
• الندم النافع هو ما كان في الدنيا، وتبعته توبة نصوح.
Самопрекор користи само на овом свету, и то под условом да се човек искрено покаје за зло које је чинио.
