《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
4
:
31
ٱلَّذِينَ يُقِيمُونَ ٱلصَّلَوٰةَ وَيُؤۡتُونَ ٱلزَّكَوٰةَ وَهُم بِٱلۡأٓخِرَةِ هُمۡ يُوقِنُونَ
Они су доброчинитељи: обављају намаз (молитву) онако како то Бог воли, драге воље дају зекат (обавезну милостињу) онима којима он припада и чврсто, без резерве, верују у Дан тешког полагања рачуна.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• طاعة الله تقود إلى الفلاح في الدنيا والآخرة.
Послушност Богу има за последицу спас на оба света.
• تحريم كل ما يصد عن الصراط المستقيم من قول أو فعل.
Забрањено је све, без обзира на то радило се о речима или делима, што одвраћа од Правог пута.
• التكبر مانع من اتباع الحق.
Охолост људе одвраћа од слеђења истине.
• انفراد الله بالخلق، وتحدي الكفار أن تخلق آلهتهم شيئًا.
Ови одломци садрже назнаку да само Бог ствара, као што садрже и изазов неверницима да божанства којима робују било шта створе.
