《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
22
:
31
۞ وَمَن يُسۡلِمۡ وَجۡهَهُۥٓ إِلَى ٱللَّهِ وَهُوَ مُحۡسِنٞ فَقَدِ ٱسۡتَمۡسَكَ بِٱلۡعُرۡوَةِ ٱلۡوُثۡقَىٰۗ وَإِلَى ٱللَّهِ عَٰقِبَةُ ٱلۡأُمُورِ
Ко се сасвим преда Узвишеном Богу, само Њега обожава, говори лепе речи, чини добра дела и пази на све своје поступке, тај се држи за најчвршће уже и везу која ће га довести до Божјег задовољства. Знајте да се све ствари и људи Богу враћају, Он ће добре да награди, а зле ће да казни.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• نعم الله وسيلة لشكره والإيمان به، لا وسيلة للكفر به.
Божје нас благодати требају потакнути на то да у Њега још јаче верујемо и будемо Му захвални, а не да Му незахвални будемо.
• خطر التقليد الأعمى، وخاصة في أمور الاعتقاد.
Слепо слеђење веома је опасно, поготово кад се ради о слеђењу у веровању.
• أهمية الاستسلام لله والانقياد له وإحسان العمل من أجل مرضاته.
Веома је важно да се човек повинује и преда Господару, и да чини добра дела зарад Његовог задовољства.
• عدم تناهي كلمات الله.
Божје су речи бесконачне.
