《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
2
:
29
أَحَسِبَ ٱلنَّاسُ أَن يُتۡرَكُوٓاْ أَن يَقُولُوٓاْ ءَامَنَّا وَهُمۡ لَا يُفۡتَنُونَ
Зар мисле људи да ће бити пуштени да говоре: “верујемо”, а да неће бити искушани?! Биће доведени пред кушње, да би се знало јесу ли искрени верници. Дакле, није онако како они мисле.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• النهي عن إعانة أهل الضلال.
Грешницима се у њиховој заблуди не сме помагати.
• الأمر بالتمسك بتوحيد الله والبعد عن الشرك به.
Овде се наређује оданост монотеизму и строго сустезање од веровања у многобоштво.
• ابتلاء المؤمنين واختبارهم سُنَّة إلهية.
Божји је закон да верници буду стављени на кушњу.
• غنى الله عن طاعة عبيده.
Бог је сасвим независтан о свим Својим створењима.
