《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
95
:
20
قَالَ فَمَا خَطۡبُكَ يَٰسَٰمِرِيُّ
Мојсије се затим обратио Самирију: “Шта те то натерало да заведеш синове Израиљеве и начиниш им теле које су почели да обожавају?”
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• خداع الناس بتزوير الحقائق مسلك أهل الضلال.
Заблудели се служе искривљавањем чињеница. То је средство којим се користе у одвођењу људи с Божјег пута.
• الغضب المحمود هو الذي يكون عند انتهاكِ محارم الله.
Гнев хвале вредан је онај када се крше забране Божје.
• في الآيات أصل في نفي أهل البدع والمعاصي وهجرانهم، وألا يُخَالَطوا.
Ови одломци указују на правило да се новотари и грешници требају избегавати, и да се с њима не треба дружити осим када је потребно посаветовати их.
• في الآيات وجوب التفكر في معرفة الله تعالى من خلال مفعولاته في الكون.
Доказ да је обавеза размишљати о Богу и оном што је створио. То води већој спознаји Узвишеног Бога.
