《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
104
:
17
وَقُلۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ لِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱسۡكُنُواْ ٱلۡأَرۡضَ فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ ٱلۡأٓخِرَةِ جِئۡنَا بِكُمۡ لَفِيفٗا
Након што су фараон и његове војске уништени, Бог је објавио синовима Израиљевим да се настане у земље Шама, а кад наступи Судњи дан, Он ће их довести на окупљалиште.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• الله تعالى هو المنفرد بالهداية والإضلال، فمن يهده فهو المهتدي على الحقيقة، ومن يضلله ويخذله فلا هادي له.
Једино Бог упућује и оставља у заблуду. Онај коме Господар укаже на Прави пут, тај је истински упућен, а оном кога у заблуду остави нећеш упућивача наћи.
• مأوى الكفار ومستقرهم ومقامهم جهنم، كلما سكنت نارها زادها الله نارًا تلتهب.
Пакао ће бити боравиште оних који не верују. Кад год његова ватра згасне, Бог ће је потакнути и распалити.
• وجوب الاعتصام بالله عند تهديد الطغاة والمُسْتَبدين.
Онај ко прети злим владарима, који прелазе све границе у злу, мора се у Бога уздати.
• الطغاة والمُسْتَبدون يلجؤون إلى استخدام السلطة والقوة عندما يواجهون أهل الحق؛ لأنهم لا يستطيعون مواجهتهم بالحجة والبيان.
Зли владари, који прелазе границу у злу, посежу за употребом силе и моћи приликом суочавања са следбеницима истине, утолико јер им се не могу успротивити доказима.
