《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
110
:
11
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ فَٱخۡتُلِفَ فِيهِۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ
Ми смо Мојсију дали Тору па су се људи око ње разишли, неки су поверовали у њу а други нису. Да Бог већ није одредио када ће бити кажњени, убрзао би им казну на овом свету, али ће је одложити до Судњег дана из Своје мудрости. Доиста неверници међу Јеврејима и вишебошцима сумњају у Кур'ан.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.
Обавезно устрајање на Божјој вери.
• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.
Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.
• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.
Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.
• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.
Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.
