《古兰经》译解 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。
90
:
10
۞ وَجَٰوَزۡنَا بِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱلۡبَحۡرَ فَأَتۡبَعَهُمۡ فِرۡعَوۡنُ وَجُنُودُهُۥ بَغۡيٗا وَعَدۡوًاۖ حَتَّىٰٓ إِذَآ أَدۡرَكَهُ ٱلۡغَرَقُ قَالَ ءَامَنتُ أَنَّهُۥ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱلَّذِيٓ ءَامَنَتۡ بِهِۦ بَنُوٓاْ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَأَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ
Олакшали смо потомцима Израиља да се спасе и да пређу море након што се оно раздвојило. Када их је фараон са својом војском скоро сустигао, желећи да их нападне, море се саставило и када је почео да се дави и да губи наду у спас, повикао је: верујем у Онога Који заслужује да буде обожаван, у Онога у Кога су веровали синови Израиљеви, и ја сам предан Богу, и покоравам Му се.
التفاسير:
这业中每段经文的优越:
• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.
Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.
• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.
Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.
• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.
Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.
