அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு.
Покајање
சூராவின் இலக்குகளில் சில:
البراءة من المشركين والمنافقين وجهادهم، وفتح باب التوبة للتائبين.
Одрицање од многобожаца и лицемера и борбе против њих, отварање врата покајања покајницима.
1
:
9
بَرَآءَةٞ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦٓ إِلَى ٱلَّذِينَ عَٰهَدتُّم مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, немају ништа с многобошцима, а уговор који су они, вишебошци Арапског полуотока, потписали с муслиманима више не важи.
التفاسير:
2
:
9
فَسِيحُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَرۡبَعَةَ أَشۡهُرٖ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ غَيۡرُ مُعۡجِزِي ٱللَّهِ وَأَنَّ ٱللَّهَ مُخۡزِي ٱلۡكَٰفِرِينَ
“Путујте по Земљи куд год хоћете у периоду од четири месеца, од тренутка ове обзнане. И ви, о вишебошци, будите уверени да вас неће мимоићи Божја казна, ако вас је мимоишло страдање у рату. То је тако, јер Бог, Узвишени, невернике кажњава на овом свету поразом и понижењем, а потом Пакленом ватром, на будућем свету.” Овај се одломак односи на оне вишебошце с којима је потписан уговор на неодређено време. Уговор који траје одређено време, па макар трајао и дуже од четири месеца, треба да се испоштује.
التفاسير:
3
:
9
وَأَذَٰنٞ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦٓ إِلَى ٱلنَّاسِ يَوۡمَ ٱلۡحَجِّ ٱلۡأَكۡبَرِ أَنَّ ٱللَّهَ بَرِيٓءٞ مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ وَرَسُولُهُۥۚ فَإِن تُبۡتُمۡ فَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۖ وَإِن تَوَلَّيۡتُمۡ فَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ غَيۡرُ مُعۡجِزِي ٱللَّهِۗ وَبَشِّرِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِعَذَابٍ أَلِيمٍ
Јасан је и обелодањен проглас од Бога и Његовог Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, свим људима на дан Курбан-бајрама, кад се завршавају обреди хаџа – да уговор с многобошцима више није на снази. Али, ако се неверници покају, и напусте обожавање кипова и прихвате Ислам, то им је боље и на овом и на оном свету, а прече је да Ислам прихвате него да устрајавају на многобоштву. Ако пак окрену главе од Ислама и покоравања Милостивом Богу, нека знају да су у Божјој руци и да не могу избећи Његову казну. А ти, Веровесниче, обавести невернике да их, због лоших дела која су чинили на овом свету, чека болна патња у Паклу.
التفاسير:
4
:
9
إِلَّا ٱلَّذِينَ عَٰهَدتُّم مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ ثُمَّ لَمۡ يَنقُصُوكُمۡ شَيۡـٔٗا وَلَمۡ يُظَٰهِرُواْ عَلَيۡكُمۡ أَحَدٗا فَأَتِمُّوٓاْ إِلَيۡهِمۡ عَهۡدَهُمۡ إِلَىٰ مُدَّتِهِمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلۡمُتَّقِينَ
Из претходног прописа изузимају се незнабошци с којима имате потписан уговор, а који нису прекршили ниједан параграф истог тог уговора, нити су било кога помогли у борби против вас. Ето, одржите уговор који сте с њима потписали и будите доследни свом обећању, знајући да Бог воли оне који се држе уговора.
التفاسير:
5
:
9
فَإِذَا ٱنسَلَخَ ٱلۡأَشۡهُرُ ٱلۡحُرُمُ فَٱقۡتُلُواْ ٱلۡمُشۡرِكِينَ حَيۡثُ وَجَدتُّمُوهُمۡ وَخُذُوهُمۡ وَٱحۡصُرُوهُمۡ وَٱقۡعُدُواْ لَهُمۡ كُلَّ مَرۡصَدٖۚ فَإِن تَابُواْ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ فَخَلُّواْ سَبِيلَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Кад прођу свети месеци у којима сте вашим непријатељима гарантовали сигурност - убијајте незнанобошце где год их нађете, опседајте њихове тврђаве и на њиховим путевима, заробљавајте их. Ако се покају од незнанобоштва, и почну обављати молитву и давати милостињу, постали су ваша браћа по исламу, па их оставите на миру. Заиста Бог пуно прашта онима који се кају и милостив је према њима.
التفاسير:
6
:
9
وَإِنۡ أَحَدٞ مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ ٱسۡتَجَارَكَ فَأَجِرۡهُ حَتَّىٰ يَسۡمَعَ كَلَٰمَ ٱللَّهِ ثُمَّ أَبۡلِغۡهُ مَأۡمَنَهُۥۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَعۡلَمُونَ
Затражи ли неки многобожац од тебе сигурност, пружи му је како би му проучио нешто лако из Кур’ана, оно што ће да разуме, а потом га пошаљи тамо где ће да буде сигуран, јер неверници не знају у чему је добро и корист за њих, нису проницљиви да схвате вредност преласка на Ислам.
التفاسير:
இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:
• في الآيات دليل واضح على حرص الإسلام على تسوية العلاقات الخارجية مع الأعداء على أساس من السّلم والأمن والتّفاهم.
Ови су одломци очити као показатељ да Ислам тежи успостави дипломатских односа с непријатељима на темељу мира, суживота и међусобног разумевања.
• الإسلام يُقَدِّر العهود، ويوجب الوفاء بها، ويجعل حفظها نابعًا من الإيمان، وملازمًا لتقوى الله تعالى.
Ислам држи до уговора и обавезује на његово поштовање. И сматра да је поштовање уговора знак веровања и богобојазности.
• أَنَّ إقامة الصّلاة وإيتاء الزّكاة دليل على الإسلام، وأنهما يعصمان الدّم والمال، ويوجبان لمن يؤدّيهما حقوق المسلمين من حفظ دمه وماله إلا بحق الإسلام؛ كارتكاب ما يوجب القتل من قتل النفس البريئة، وزنى الزّاني المُحْصَن، والرّدّة إلى الكفر بعد الإيمان.
Обављање намаза и давање зеката показатељи су да је човек муслиман. Помоћу ова два чина богослужења муслиман се јасно разликује од немуслимана.
• مشروعيّة الأمان؛ أي: جواز تأمين الحربي إذا طلبه من المسلمين؛ ليسمع ما يدلّ على صحّة الإسلام، وفي هذا سماحة وتكريم في معاملة الكفار، ودليل على إيثار السِّلم.
Предвиђено је да се оном ко ратује против Ислама пружи заштита уколико је затражи од муслимана, да би се уверио у исправност Ислама. То је показатељ да Ислам тежи коректном и мирољубивом односу према онима који не верују.
