அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு.
பக்க எண்:
147
:
6
فَإِن كَذَّبُوكَ فَقُل رَّبُّكُمۡ ذُو رَحۡمَةٖ وَٰسِعَةٖ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُهُۥ عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
О Посланиче, ако у лаж угоне тебе и оно са чим си дошао од свог Господара, реци им, подстичући их да прихвате истину: "Доиста је ваш Господар милостив и зато не жури да вас казни." И реци им, упозоравајући их: "Његову казну нико не може одагнати од оних који чине грехе када Он одлучи да их казни."
التفاسير:
148
:
6
سَيَقُولُ ٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْ لَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَآ أَشۡرَكۡنَا وَلَآ ءَابَآؤُنَا وَلَا حَرَّمۡنَا مِن شَيۡءٖۚ كَذَٰلِكَ كَذَّبَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ حَتَّىٰ ذَاقُواْ بَأۡسَنَاۗ قُلۡ هَلۡ عِندَكُم مِّنۡ عِلۡمٖ فَتُخۡرِجُوهُ لَنَآۖ إِن تَتَّبِعُونَ إِلَّا ٱلظَّنَّ وَإِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا تَخۡرُصُونَ
Многобошци ће рећи, правдајући своје многобоштво Аллаховом вољом и Његовим одређењем: "Да је Аллах хтео да ми и наши преци не чинимо многобоштво - ми га не бисмо чинили, и да је Аллах хтео да не забранимо себи оно што смо забранили - ми га не бисмо забранили." Такве ништавне доказе су наводили и порицатељи посланика пре њих, па су говорили: "Да је Аллах хтео да их не угонимо у лаж - ми их не бисмо угонили у лаж." И устрајали су на том порицању све док нису искусили Нашу казну коју смо на њих спустили. О Посланиче, реци тим многобошцима: "Да ли имате доказ да је Аллах задовољан да Му друге придружујете и да дозвољавате оно што је Он забранио? Ваше дело није доказ да је Он тиме задовољан вама, ви у томе следите само претпоставке које вам ништа неће користити и ви сте само лажови."
التفاسير:
149
:
6
قُلۡ فَلِلَّهِ ٱلۡحُجَّةُ ٱلۡبَٰلِغَةُۖ فَلَوۡ شَآءَ لَهَدَىٰكُمۡ أَجۡمَعِينَ
О Посланиче, реци многобошцима: "Ако немате других мимо ових слабих доказа, Бог има категорички доказ који прекида сва ваша оправдања и побија ваше претпоставке за које се вежете. Да је Бог хтео да све вас упути ка истини - Он би вас упутио."
التفاسير:
150
:
6
قُلۡ هَلُمَّ شُهَدَآءَكُمُ ٱلَّذِينَ يَشۡهَدُونَ أَنَّ ٱللَّهَ حَرَّمَ هَٰذَاۖ فَإِن شَهِدُواْ فَلَا تَشۡهَدۡ مَعَهُمۡۚ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ وَهُم بِرَبِّهِمۡ يَعۡدِلُونَ
О Посланиче, реци тим вишебошцима који забрањују оно што је Аллах дозволио и тврде да је Аллах то забранио: "Доведите ваше сведоке који ће сведочити да је Аллах забранио ове ствари." Ако буду посведочили без знања немој им веровати, јер је то лажно сведочанство. И немој следити прохтеве оних који суде по својим страстима, они су Наше речи и доказе у лаж угонили кад су забранили оно што им је Аллах дозволио. И немој следити оне који не верују у свог Господара, који Му друге приписују, јер такав није достојан да буде слеђен.
التفاسير:
151
:
6
۞ قُلۡ تَعَالَوۡاْ أَتۡلُ مَا حَرَّمَ رَبُّكُمۡ عَلَيۡكُمۡۖ أَلَّا تُشۡرِكُواْ بِهِۦ شَيۡـٔٗاۖ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَٰنٗاۖ وَلَا تَقۡتُلُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُم مِّنۡ إِمۡلَٰقٖ نَّحۡنُ نَرۡزُقُكُمۡ وَإِيَّاهُمۡۖ وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلۡفَوَٰحِشَ مَا ظَهَرَ مِنۡهَا وَمَا بَطَنَۖ وَلَا تَقۡتُلُواْ ٱلنَّفۡسَ ٱلَّتِي حَرَّمَ ٱللَّهُ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكُمۡ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ
О Посланиче, реци људима: "Дођите да вам кажем оно што је Бог забранио: забранио вам је да Му друге поред Њега обожавате, и да се према родитељима лоше односите, и да вашу децу убијате због сиромаштва - Ми опскрбљујемо и вас и њих - и забранио вам је да се разврату приближавате, јавно и тајно, и да људско биће убијете осим са правом, као што је смртна казна за случајеве одређене исламским верозаконом. Ово споменуто вам Бог опоручује како бисте схватили Његове наредбе и забране."
التفاسير:
இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:
• الحذر من الجرائم الموصلة لبأس الله؛ لأنه لا يُرَدُّ بأسه عن القوم المجرمين إذا أراده.
Ови одломци указују да се треба чувати греха који изазивају Божју казну, јер када Он жели грешнике да казни - нико не може да Га заустави.
• الاحتجاج بالقضاء والقدر بعد أن أعطى الله تعالى كل مخلوق قُدْرة وإرادة يتمكَّن بهما من فعل ما كُلِّف به؛ ظُلْمٌ مَحْض وعناد صرف.
Пошто је Аллах сваком дао моћ и вољу на основу чега чини дела којима је задужен, правдање судбином за нечињење наређеног и неклоњење забрањеног је чиста неправда и обични инат.
• دَلَّتِ الآيات على أنه بحسب عقل العبد يكون قيامه بما أمر الله به.
Ови одломци указују да онолико колико човек примењује Божје наредбе толико је разуман и обратно.
• النهي عن قربان الفواحش أبلغ من النهي عن مجرد فعلها، فإنه يتناول النهي عن مقدماتها ووسائلها الموصلة إليها.
Забрана приближавања разврату је ширег значења од забране самог чињења, јер представља забрану свега што води разврату.
