அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு.
143
:
4
مُّذَبۡذَبِينَ بَيۡنَ ذَٰلِكَ لَآ إِلَىٰ هَٰٓؤُلَآءِ وَلَآ إِلَىٰ هَٰٓؤُلَآءِۚ وَمَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَلَن تَجِدَ لَهُۥ سَبِيلٗا
Ови лицемери су стално збуњени, нити су са верницима у потпуности нити су са неверницима у потпуности, већ се показују да су са верницима, док су у суштини са неверницима. А кога Бог одведе у заблуду, нећеш га моћи на Прави пут упутити.
التفاسير:
இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:
• بيان صفات المنافقين، ومنها: حرصهم على حظ أنفسهم سواء كان مع المؤمنين أو مع الكافرين.
Ови одломци објашњавају особине лицемера од којих је и њихова тежња за личном овосветском користи било да је добију преко верника или неверника.
• أعظم صفات المنافقين تَذَبْذُبُهم وحيرتهم واضطرابهم، فلا هم مع المؤمنين حقًّا ولا مع الكافرين.
Најистакнутија особина лицемера је њихово колебање и њихова збуњеност, па нити су стварно са верницима, нити са неверницима.
• النهي الشديد عن اتخاذ الكافرين أولياء من دون المؤمنين.
Ови одломци садрже категоричку забрану узимања неверника за присне пријатеље мимо верника.
• أعظم ما يتقي به المرء عذاب الله تعالى في الآخرة هو الإيمان والعمل الصالح.
Оно чиме ће се човек најбоље сачувати од Аллахове казне на Судњем дану јесте веровање и добра дела.
