அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு.
104
:
37
وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ
Тад, у том тешком тренутку, Свезнајући Бог зовну Аврама.
التفاسير:
இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:
• قوله: ﴿فَلَمَّآ أَسْلَمَا﴾ دليل على أن إبراهيم وإسماعيل عليهما السلام كانا في غاية التسليم لأمر الله تعالى.
Божје речи у вези с Аврамом и Јишмаилом: “И њих двојица послушаше...” садржајан су показатељ тога да су се ова два веровесника у потпуности, без резерве, предали Божјој наредби.
• من مقاصد الشرع تحرير العباد من عبودية البشر.
Исламски верозакон тежи томе да људе ослободи од робовања људима.
• الثناء الحسن والذكر الطيب من النعيم المعجل في الدنيا.
Спомињање по добру и изношење позитивних особина део је благодати коју Бог вернику даје још на овом свету.
