அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு.
பக்க எண்:
96
:
12
فَلَمَّآ أَن جَآءَ ٱلۡبَشِيرُ أَلۡقَىٰهُ عَلَىٰ وَجۡهِهِۦ فَٱرۡتَدَّ بَصِيرٗاۖ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ
Када гласоноша с радосном вешћу дође баци Јосифову кошуљу на Јаковљево лице, и поврати му се вид. Тада Јаков рече својим синовима: "Зар вам нисам рекао да ја знам својства Божје благости и доброте која ви не знате?"
التفاسير:
97
:
12
قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا ٱسۡتَغۡفِرۡ لَنَا ذُنُوبَنَآ إِنَّا كُنَّا خَٰطِـِٔينَ
Његови синови рекоше извињавајући се због онога што су учинили Јосифу и његовом брату: "О оче наш, тражи од Бога да нам опрости претходне грехе, доиста смо били грешници и ружно смо поступили са Јосифом и његовим братом."
التفاسير:
98
:
12
قَالَ سَوۡفَ أَسۡتَغۡفِرُ لَكُمۡ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ
Њихов отац им рече: "Тражићу од мог Господара да вам опрости, а Он, заиста, прашта грехе покајника и милостив је према њима."
التفاسير:
99
:
12
فَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيۡهِ أَبَوَيۡهِ وَقَالَ ٱدۡخُلُواْ مِصۡرَ إِن شَآءَ ٱللَّهُ ءَامِنِينَ
Јаков, мир над њим, и његова породица напустише своју земљу и отпутоваше за Мисир код Јосифа. Када уђоше код њега он пригрли своје родитеље и рече својој браћи и њиховим породицама: "Уђите у Мисир безбедни Божјом вољом. Овде вас нико неће узнемиравати."
التفاسير:
100
:
12
وَرَفَعَ أَبَوَيۡهِ عَلَى ٱلۡعَرۡشِ وَخَرُّواْ لَهُۥ سُجَّدٗاۖ وَقَالَ يَٰٓأَبَتِ هَٰذَا تَأۡوِيلُ رُءۡيَٰيَ مِن قَبۡلُ قَدۡ جَعَلَهَا رَبِّي حَقّٗاۖ وَقَدۡ أَحۡسَنَ بِيٓ إِذۡ أَخۡرَجَنِي مِنَ ٱلسِّجۡنِ وَجَآءَ بِكُم مِّنَ ٱلۡبَدۡوِ مِنۢ بَعۡدِ أَن نَّزَغَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بَيۡنِي وَبَيۡنَ إِخۡوَتِيٓۚ إِنَّ رَبِّي لَطِيفٞ لِّمَا يَشَآءُۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ
Он је своје родитеље поставио да седе на место где је он седео, па они и његових једанаесторо браће му се поклонише поздрављајући га. То је било поклон из почасти и поштовања, а не вид обожавања. Тиме се испунила Божја одредба коју је Јосиф видео у сну, и зато Јосиф рече свом оцу: "Овај ваш поздрав поклањањем је остварење онога што сам видео у сну раније и оно што сам ти испричао. Бог је то учинио истином, и Он ми је доброчинство указао када ме је избавио из тамнице и када је вас довео из пустиње након што је ђаво покварио везу између мене и моје браће. Мој Господар је добар и благ у одређивању онога што Он хоће, и заиста Он зна стања Својих створења и мудар је у управљању свиме."
التفاسير:
101
:
12
۞ رَبِّ قَدۡ ءَاتَيۡتَنِي مِنَ ٱلۡمُلۡكِ وَعَلَّمۡتَنِي مِن تَأۡوِيلِ ٱلۡأَحَادِيثِۚ فَاطِرَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ أَنتَ وَلِيِّۦ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۖ تَوَفَّنِي مُسۡلِمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ
Јосиф затим дозва свог Господара и рече: "Господару мој, Ти си ми дао власт Мисира и научио си ме да тумачим снове; Створитељу небеса и Земље, Ти Који си све ни из чега створио, Ти одређујеш моју судбину и на овом свету и на Будућем, па Те молим да када дође час моје смрти да умрем као покоран и предан Богу, и да ме придружиш добрим веровесницима, од мојих предака и других мимо њих, у најузвишенијем делу Раја."
التفاسير:
102
:
12
ذَٰلِكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلۡغَيۡبِ نُوحِيهِ إِلَيۡكَۖ وَمَا كُنتَ لَدَيۡهِمۡ إِذۡ أَجۡمَعُوٓاْ أَمۡرَهُمۡ وَهُمۡ يَمۡكُرُونَ
Споменуто казивање о Јосифу и његовој браћи Ми ти објављујемо, о Посланиче, а пре тога ниси о томе ништа знао, јер ниси био присутан када су Јосифова браћа одлучила да га баце у бунар, и када су сплеткарили против њега.
التفاسير:
103
:
12
وَمَآ أَكۡثَرُ ٱلنَّاسِ وَلَوۡ حَرَصۡتَ بِمُؤۡمِنِينَ
Већина људи неће бити верници ма колико се ти трудио да поверују, па не изгарај од жалости за њима.
التفاسير:
இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:
• بر الوالدين وتبجيلهما وتكريمهما واجب، ومن ذلك المسارعة بالبشارة لهما فيما يدخل السرور عليهما.
Доброчинство према родитељима, њихово поштовање и почаствовање је обавеза. У то спада и журење доношења радосне вести њима како би се унела радост у њихова срца.
• التحذير من نزغ الشيطان، ومن الذي يسعى بالوقيعة بين الأحباب؛ ليفرق بينهم.
Упозорење на ђавоље и људске покушаје да људе заваде и раздвоје.
• مهما ارتفع العبد في دينه أو دنياه فإنَّ ذلك كله مرجعه إلى تفضّل الله تعالى وإنعامه عليه.
Ма колико се човек уздигао у вери или на овосветским положајима, све то је добио као вид Божје благодати према њему.
• سؤال الله حسن الخاتمة والسلامة والفوز يوم القيامة والالتحاق برفقة الصالحين في الجنان.
Увек треба Бога молити за леп завршетак живота, за спас и успех на Судњем дану, у шта спада и придруживање добрим људима у Рају.
• من فضل الله تعالى أنه يُطْلع أنبياءه على بعض من أمور الغيب لغايات وحكم.
Једна од Божјих благодати јесте то што веровесницима даје увид у неке ствари које су људима недокучиве, ради одређених циљева и мудрости.
