அல்குர்ஆன் மொழிபெயர்ப்பு - மெசிடோனிய மொழிபெயர்ப்பு- மக்கெதோனியா அறிஞர்கள் குழு

பக்க எண்:close

external-link copy
7 : 4

لِّلرِّجَالِ نَصِيبٞ مِّمَّا تَرَكَ ٱلۡوَٰلِدَانِ وَٱلۡأَقۡرَبُونَ وَلِلنِّسَآءِ نَصِيبٞ مِّمَّا تَرَكَ ٱلۡوَٰلِدَانِ وَٱلۡأَقۡرَبُونَ مِمَّا قَلَّ مِنۡهُ أَوۡ كَثُرَۚ نَصِيبٗا مَّفۡرُوضٗا

7. На мажите им припаѓа дел од тоа што го оставиле родителите и роднините, и на жените им припаѓа дел од тоа што го оставиле родителите и роднините. Било да е многу или малку, делот е пропишан! info
التفاسير:

external-link copy
8 : 4

وَإِذَا حَضَرَ ٱلۡقِسۡمَةَ أُوْلُواْ ٱلۡقُرۡبَىٰ وَٱلۡيَتَٰمَىٰ وَٱلۡمَسَٰكِينُ فَٱرۡزُقُوهُم مِّنۡهُ وَقُولُواْ لَهُمۡ قَوۡلٗا مَّعۡرُوفٗا

8. А ако при распределбата присуствуваат роднини, сираци и сиромашни, снабдете ги од тоа и убав збор кажете им! info
التفاسير:

external-link copy
9 : 4

وَلۡيَخۡشَ ٱلَّذِينَ لَوۡ تَرَكُواْ مِنۡ خَلۡفِهِمۡ ذُرِّيَّةٗ ضِعَٰفًا خَافُواْ عَلَيۡهِمۡ فَلۡيَتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلۡيَقُولُواْ قَوۡلٗا سَدِيدًا

9. И нека се плашат, како кога самите зад себе би оставиле нејаки деца за кои стравуваат, а од Аллах нека се плашат и нека ја зборуваат само вистината! info
التفاسير:

external-link copy
10 : 4

إِنَّ ٱلَّذِينَ يَأۡكُلُونَ أَمۡوَٰلَ ٱلۡيَتَٰمَىٰ ظُلۡمًا إِنَّمَا يَأۡكُلُونَ فِي بُطُونِهِمۡ نَارٗاۖ وَسَيَصۡلَوۡنَ سَعِيرٗا

10. Навистина, тие што неправедно ги трошат имотите на сираците, во своите стомаци ставаат оган и тие во огнот ќе горат! info
التفاسير:

external-link copy
11 : 4

يُوصِيكُمُ ٱللَّهُ فِيٓ أَوۡلَٰدِكُمۡۖ لِلذَّكَرِ مِثۡلُ حَظِّ ٱلۡأُنثَيَيۡنِۚ فَإِن كُنَّ نِسَآءٗ فَوۡقَ ٱثۡنَتَيۡنِ فَلَهُنَّ ثُلُثَا مَا تَرَكَۖ وَإِن كَانَتۡ وَٰحِدَةٗ فَلَهَا ٱلنِّصۡفُۚ وَلِأَبَوَيۡهِ لِكُلِّ وَٰحِدٖ مِّنۡهُمَا ٱلسُّدُسُ مِمَّا تَرَكَ إِن كَانَ لَهُۥ وَلَدٞۚ فَإِن لَّمۡ يَكُن لَّهُۥ وَلَدٞ وَوَرِثَهُۥٓ أَبَوَاهُ فَلِأُمِّهِ ٱلثُّلُثُۚ فَإِن كَانَ لَهُۥٓ إِخۡوَةٞ فَلِأُمِّهِ ٱلسُّدُسُۚ مِنۢ بَعۡدِ وَصِيَّةٖ يُوصِي بِهَآ أَوۡ دَيۡنٍۗ ءَابَآؤُكُمۡ وَأَبۡنَآؤُكُمۡ لَا تَدۡرُونَ أَيُّهُمۡ أَقۡرَبُ لَكُمۡ نَفۡعٗاۚ فَرِيضَةٗ مِّنَ ٱللَّهِۗ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ عَلِيمًا حَكِيمٗا

11. Аллах во врска со вашите деца ви налага на машкото да му припадне колку и на две женски деца.[97] А ако има повеќе од две женски, на нив им припаѓаат две третини од тоа што го оставил, а ако е само една, нејзе ѝ припаѓа половина. А на родителите, на секој посебно му припаѓа шестина од тоа што го оставил, ако има дете. А ако нема дете, а го наследат само родителите, тогаш на неговата мајка ѝ припаѓа третина. А ако има браќа, тогаш на неговата мајка ѝ припаѓа шестина откако ќе се изврши пораката која ја оставил или откако ќе се подмири долгот. Вие не знаете кој ви е поблизок според користа, родителите ваши или синовите ваши. Тоа е Аллахова заповед! А Аллах, навистина, сè знае и Мудар е! info

[97] Многумина ќе помислат дека се работи за очигледна неправда, но тоа воопшто не е така. Исламот нуди посебен начин на животно уредување и закони за един­ки­те, за семејството – како основна ќелија на општеството, и за самото општество. Во ислам­ското семејство, сопругот е тој на кого му е ставено на должност материјално да го одржува семејството и да се грижи за сите расходи. Тоа не е случај со сопру­га­та која, дури и да поседува богатство, не е должна да се грижи за издржувањето на семејството, туку тоа може да го прави доброволно. Така, доколку таа зара­бо­ту­ва, заработените пари се само нејзини и само таа располага со нив. А сопругот нема пра­во да ги одземе од неа или да располага со нив без нејзина дозвола. Бидејќи жен­ското остварува право на мехр (венчален дар), а машкото не, бидејќи таа целос­но и самостојно располага со својот имот по сите основи на наследството, и бидеј­ќи таа воопшто не е должна од својот имот да ги издржува, храни и облекува мажот и децата, а тој е должен да го прави тоа, затоа таа добива половина помалку од маш­кото. По ова, се гледа дека потребите на братот (како сопруг и татко) се пого­ле­ми отколку потребите на сестрата (како сопруга и мајка), па оваа распределба на нас­ледството во исламското семејство е навистина праведна. Исто така, со овој ајет/цитат се признава правото на ќерката на наследство од родителот, што не било слу­чај пред исламот, и воедно го одредува тој нејзин дел.

التفاسير: