د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
124
:
9
وَإِذَا مَآ أُنزِلَتۡ سُورَةٞ فَمِنۡهُم مَّن يَقُولُ أَيُّكُمۡ زَادَتۡهُ هَٰذِهِۦٓ إِيمَٰنٗاۚ فَأَمَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ فَزَادَتۡهُمۡ إِيمَٰنٗا وَهُمۡ يَسۡتَبۡشِرُونَ
Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, има лицемера који, изругујући се, питају: "Коме је од вас ово објављено поглавље повећала веровање у оно што Мухаммед говори?" Када су у питању верници у Бога и Његовог Посланика, то поглавље им је повећало веровање поред веровања којег су имали и они се радују Објави која им долази, јер она доноси корист и добро, како на овоме, тако и на Будућем свету.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.
Борба се отпочиње са најближим непријатељским неверницима, ако за тим има потребе.
• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.
Појашњење о стању лицемера приликом доласка Објаве, а то стање указује на узнемиреност и нервозу.
• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.
Овде се појашњава самилост и брига Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, посебно према верницима.
• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.
Указивање да се веровање повећава и смањује, и верник стално треба да води бригу о своме веровању, да га чува и обнавља, како би константно у њему напредовао.
