د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
120
:
6
وَذَرُواْ ظَٰهِرَ ٱلۡإِثۡمِ وَبَاطِنَهُۥٓۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡسِبُونَ ٱلۡإِثۡمَ سَيُجۡزَوۡنَ بِمَا كَانُواْ يَقۡتَرِفُونَ
О људи, оставите грехе, и јавне и тајне, јер они који чине грехе ће код Аллаха добити оно што су заслужили.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الأصل في الأشياء والأطعمة الإباحة، وأنه إذا لم يرد الشرع بتحريم شيء منها فإنه باق على الإباحة.
Основа у делима, у шта спада и конзумирање хране, јесте дозвољеност осим онога за шта постоји доказ у исламском верозакону да је забрањено.
• كل من تكلم في الدين بما لا يعلمه، أو دعا الناس إلى شيء لا يعلم أنه حق أو باطل، فهو معتدٍ ظالم لنفسه وللناس، وكذلك كل من أفتى وليس هو بكفء للإفتاء.
Свако ко о вери говори без знања или људе позива у нешто за шта не зна да ли је истина или заблуда - такав је прешао Аллахове границе, и неправедан је према себи и другима. У то спада и онај ко издаје фетве (правна мишљења) а није компетентан за то.
• منفعة المؤمن ليست مقتصرة على نفسه، بل مُتَعدِّية لغيره من الناس.
Корист верника није ограничена само на њега, већ допире и до других.
