د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
46
:
5
وَقَفَّيۡنَا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم بِعِيسَى ٱبۡنِ مَرۡيَمَ مُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ مِنَ ٱلتَّوۡرَىٰةِۖ وَءَاتَيۡنَٰهُ ٱلۡإِنجِيلَ فِيهِ هُدٗى وَنُورٞ وَمُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ مِنَ ٱلتَّوۡرَىٰةِ وَهُدٗى وَمَوۡعِظَةٗ لِّلۡمُتَّقِينَ
После веровесника који су слати потомцима Израиљевим, послали смо Исуса, сина Маријиног, који верује у Тору и суди по њој а дали смо му и Јеванђеље које упућује ка истини и садржи јасне доказе којима одстрањује сумње и нејасноће које се код неког могу јавити у вези с прописима. Јеванђеље се слаже са Тором, осим у малом броју прописа, у којима је Јеванђеље дерогирало Тору. Јеванђеље смо учинили упутом, али и претњом оном ко прекши његове забране.
التفاسير:
47
:
5
وَلۡيَحۡكُمۡ أَهۡلُ ٱلۡإِنجِيلِ بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ فِيهِۚ وَمَن لَّمۡ يَحۡكُم بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡفَٰسِقُونَ
Нека хришћани верују у Јеванђеље којег смо им послали и неки суде по истини која је у њему дошла пре него што им је послат Мухаммед, нека је Божји мир и благослов на њега. А ко не суди по ономе што је Аллах објавио - такав је изашао из оквира покорности Аллаху и оставио истину приклонивши се заблуди.
التفاسير:
48
:
5
وَأَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّ مُصَدِّقٗا لِّمَا بَيۡنَ يَدَيۡهِ مِنَ ٱلۡكِتَٰبِ وَمُهَيۡمِنًا عَلَيۡهِۖ فَٱحۡكُم بَيۡنَهُم بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُۖ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَهُمۡ عَمَّا جَآءَكَ مِنَ ٱلۡحَقِّۚ لِكُلّٖ جَعَلۡنَا مِنكُمۡ شِرۡعَةٗ وَمِنۡهَاجٗاۚ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ لَجَعَلَكُمۡ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ وَلَٰكِن لِّيَبۡلُوَكُمۡ فِي مَآ ءَاتَىٰكُمۡۖ فَٱسۡتَبِقُواْ ٱلۡخَيۡرَٰتِۚ إِلَى ٱللَّهِ مَرۡجِعُكُمۡ جَمِيعٗا فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ فِيهِ تَخۡتَلِفُونَ
О Посланиче, Ми смо ти објавили Кур'ан са истином у коју нема сумње да је од Бога, који потврђује претходне објављене књиге и исправља оно што су у њима људи искривили. Оно што се сложи са Кур'аном, то је истина, а оно што му се супротстави, то је неистина. Суди међу људима по ономе што ти је Бог објавио у Кур'ану, и немој следити њихове прохтеве остављајући истину која ти је објављена и у коју нема никакве сумње. Свакој заједници смо дали верозакон и јасно указали на пут којим треба ићи. Да је Аллах хтео све верозаконе учинити једним верозаконом, учинио би то, али је свакој заједници дао посебан верозакон како би их искушао, како би се одвојио покорни од непокорног. Зато пожурите да чините добра дела и оставити лоша, јер ћете се Аллаху Једином вратити на Судњем дану, и Он ће вас обавестити о ономе око чега сте се разилазили, и обрачунаће вас за оно што сте радили.
التفاسير:
49
:
5
وَأَنِ ٱحۡكُم بَيۡنَهُم بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَهُمۡ وَٱحۡذَرۡهُمۡ أَن يَفۡتِنُوكَ عَنۢ بَعۡضِ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ إِلَيۡكَۖ فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَٱعۡلَمۡ أَنَّمَا يُرِيدُ ٱللَّهُ أَن يُصِيبَهُم بِبَعۡضِ ذُنُوبِهِمۡۗ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلنَّاسِ لَفَٰسِقُونَ
О Посланиче, суди међу њима по ономе што ти је Узвишени Бог објавио, и не следи њихова мишљења која извиру из њихових прохтева. Чувај се да те не одврате од дела онога што ти је Бог објавио, јер ће они дати све од себе на том путу. Ако се окрену од прихватања Божјег суда, знај да Бог жели да их казни за неке њихове грехе још док су на овом свету, а казниће их за све грехе на Будућем свету. А већина људи нису покорни Богу Узвишеном.
التفاسير:
50
:
5
أَفَحُكۡمَ ٱلۡجَٰهِلِيَّةِ يَبۡغُونَۚ وَمَنۡ أَحۡسَنُ مِنَ ٱللَّهِ حُكۡمٗا لِّقَوۡمٖ يُوقِنُونَ
Зар се од твоје пресуде окрећу тражећи пагански суд од обожаваоца кипова који суде по својим прохтевима? Нико не суди боље од Бога, и то знају они који су убеђени и који схватају оно што је Бог објавио Свом Посланику, али то не знају они који следе своје прохтеве и који не прихватају осим оно што се слаже са тим прохтевима, макар била заблуда.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الأنبياء متفقون في أصول الدين مع وجود بعض الفروق بين شرائعهم في الفروع.
Веровесници имају заједничке основе вере, уз одређене разлике у верозаконима, у огранцима вере.
• وجوب تحكيم شرع الله والإعراض عمّا عداه من الأهواء.
Обавеза је судити према Божјем верозакону, а оставити се свега што му се супротставља.
• ذم التحاكم إلى أحكام أهل الجاهلية وأعرافهم.
Ови одломци осуђују тражење пресуде у паганским законима и обичајима.
