د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
22
:
46
قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا لِتَأۡفِكَنَا عَنۡ ءَالِهَتِنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
Народ Ад рекао је свом посланику: “Да ли то хоћеш да нас одвратиш од божанстава којима се, а не Богу, обраћамо? Ако је истина то у што нас позиваш, учини да нас снађе Божја казна.”
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• لا علم للرسل بالغيب إلا ما أطلعهم ربهم عليه منه.
Посланици не знају скривени свет. Они знају само онолико колико им Бог стави на знање.
• اغترار قوم هود حين ظنوا العذاب النازل بهم مطرًا، فلم يتوبوا قبل مباغتته لهم.
Еберове сународнике је обмануло то што су видели облак – мислили су да им он кишу доноси, а доносио је, у ствари, казну. Зато се нису покајали за злодела, и сустигла их је казна којој се нимало нису надали.
• قوة قوم عاد فوق قوة قريش، ومع ذلك أهلكهم الله.
Народ Ад био је јачи од племена Курејш, па га је Господар ипак уништио.
• العاقل من يتعظ بغيره، والجاهل من يتعظ بنفسه.
Паметан је онај ко поуку извуче из несреће која задеси другог, а незналица је онај који поуку не извуче ни из властите несреће.
