د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
37
:
45
وَلَهُ ٱلۡكِبۡرِيَآءُ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ
Само Богу, узвишен и слављен нека је Он, припадају понос и дика, величина и власт, узвишеност и савршеност, на небесима и на Земљи. Бог је силан и свемоћан, нико Га не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الاستهزاء بآيات الله كفر.
Исмејавање са Божјим речима и доказима је неверство.
• خطر الاغترار بلذات الدنيا وشهواتها.
Веома је опасно да човека обману овоземаљске чари и ужици.
• ثبوت صفة الكبرياء لله تعالى.
Потврда величине као Божјег својства.
• إجابة الدعاء من أظهر أدلة وجود الله سبحانه وتعالى واستحقاقه العبادة.
Услишавање молитве један је од најочитијих доказа постојања Узвишеног Бога и тога да је Он достојан обожавања.
