د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
49
:
39
فَإِذَا مَسَّ ٱلۡإِنسَٰنَ ضُرّٞ دَعَانَا ثُمَّ إِذَا خَوَّلۡنَٰهُ نِعۡمَةٗ مِّنَّا قَالَ إِنَّمَآ أُوتِيتُهُۥ عَلَىٰ عِلۡمِۭۚ بَلۡ هِيَ فِتۡنَةٞ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ
Ако неверника снађу невоље и искушења, као нпр. болест и сиромаштво, искрено се обраћа Свевишњем Богу молећи Га за спас. Након што му Племенити Бог отклони невољу и подари благодат здравља и иметка, неверник говори: “Ово благостање дато ми је зато што Бог зна да га заслужујем!” А истина је да су то само искушење и приближавање казни. И већина неверника није тога свесна, па буду обмањени Божјим благодатима.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• النعمة على الكافر استدراج.
Свевишњи Бог обасипа неверника благодатима, али га помоћу њих само приближава казни.
• سعة رحمة الله بخلقه.
Бог је према створењима изузетно милостив.
• الندم النافع هو ما كان في الدنيا، وتبعته توبة نصوح.
Самопрекор користи само на овом свету, и то под условом да се човек искрено покаје за зло које је чинио.
