د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
117
:
37
وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ
Бог је Мојсију и Арону дао Тору, јасну књигу у којој нема никаквих нејасноћа.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• قوله: ﴿فَلَمَّآ أَسْلَمَا﴾ دليل على أن إبراهيم وإسماعيل عليهما السلام كانا في غاية التسليم لأمر الله تعالى.
Божје речи у вези с Аврамом и Јишмаилом: “И њих двојица послушаше...” садржајан су показатељ тога да су се ова два веровесника у потпуности, без резерве, предали Божјој наредби.
• من مقاصد الشرع تحرير العباد من عبودية البشر.
Исламски верозакон тежи томе да људе ослободи од робовања људима.
• الثناء الحسن والذكر الطيب من النعيم المعجل في الدنيا.
Спомињање по добру и изношење позитивних особина део је благодати коју Бог вернику даје још на овом свету.
