د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
41
:
36
وَءَايَةٞ لَّهُمۡ أَنَّا حَمَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُمۡ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ
Да постоји само Бог Који даје благодати створењима доказ је и то што је носио потомке Адамове у Нојевој, мир над њим, лађи, натовареној разноврсним створењима. На његовој су се лађи, Божјом вољом, од сваке врсте налазили мужјак и женка.
التفاسير:
42
:
36
وَخَلَقۡنَا لَهُم مِّن مِّثۡلِهِۦ مَا يَرۡكَبُونَ
Да постоји један Бог Који даје благодати створењима доказ је и то што је Он Узвишени, људима дао лађе, као што је дао Ноју лађу.
التفاسير:
43
:
36
وَإِن نَّشَأۡ نُغۡرِقۡهُمۡ فَلَا صَرِيخَ لَهُمۡ وَلَا هُمۡ يُنقَذُونَ
Ако буде желео, Бог може потопити лађу са свиме што она преноси. И тад нема спаса људима: не може их нико избавити, а сами себи не могу помоћи.
التفاسير:
44
:
36
إِلَّا رَحۡمَةٗ مِّنَّا وَمَتَٰعًا إِلَىٰ حِينٖ
Осим ако им Бог Узвишени укаже Своју милост и их спаси од очитог страдања, да би до одређеног времена уживали, тј. до смрти, и не би ли се покајали и поверовали у Господара.
التفاسير:
45
:
36
وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱتَّقُواْ مَا بَيۡنَ أَيۡدِيكُمۡ وَمَا خَلۡفَكُمۡ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ
Кад се каже меканским незнанобошцима, који окрећу главу од веровања: “Бојте се казне која вас чека на Будућем свету, тиме што ћете веровати у Кур'ан и следити Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, чинећи добра дела, и чувајте се везивања за пролазни свет, не би ли вам се Аллах смиловао и отклонио од вас патњу”, они охоло леђа окрену, не бринући о последицама тога.
التفاسير:
46
:
36
وَمَا تَأۡتِيهِم مِّنۡ ءَايَةٖ مِّنۡ ءَايَٰتِ رَبِّهِمۡ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ
Када год овим незнанобошцима, који из ината неће да верују у Узвишеног Бога, дође јасан, непобитан доказ од Бога, који им указује на то да постоји само један Бог и да једино Он заслужује да буде обожаван и да Му се покорава, они ни не размисле о том доказу и окрену се од њега.
التفاسير:
47
:
36
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ أَنفِقُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ قَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَنُطۡعِمُ مَن لَّوۡ يَشَآءُ ٱللَّهُ أَطۡعَمَهُۥٓ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ
Када се меканским незнанобошцима каже: “Помозите сиромасима и невољницима оним чиме вас Бог, из Своје доброте, опскрбио”, узврате верницима: “Зар да хранимо оног кога би Бог, да је хтео, нахранио?! О ви који верујете, заиста сте застранили и залутали кад од нас то захтевате!”
التفاسير:
48
:
36
وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلۡوَعۡدُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Уз то, незнанобошци, негирајући и искључујући могућност проживљења, говоре: “Кад ће, о верници, наступити Дан оживљења? Ако истину говорите да ће се догодити Смак света, кажите нам кад ће то бити!”
التفاسير:
49
:
36
مَا يَنظُرُونَ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ تَأۡخُذُهُمۡ وَهُمۡ يَخِصِّمُونَ
Порицатељи Судњег дана су немарни према будућноти и не припремају се за коначни обрачун. Они остају немарни све док их не изненади почетак наступања Смака света, усред њихове обузетости материјалним животом.
التفاسير:
50
:
36
فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ تَوۡصِيَةٗ وَلَآ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِمۡ يَرۡجِعُونَ
Кад неверници буду чули громоглас пропашће, јер неће бити времена за покајање и страхоте ће огромне бити, па ништа неће опоручити својим потомцима, а неће се успети ни својима кући вратити: смрт ће их одједанпут задесити на путевима, пијацама и свим другим местима.
التفاسير:
51
:
36
وَنُفِخَ فِي ٱلصُّورِ فَإِذَا هُم مِّنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ يَنسِلُونَ
И анђео ће дувнути у рог, други пут, па ће се душе вратити у тела која ће устати из гробова и одједном похрлити према стајалишту, па ће полагати рачун за дела.
التفاسير:
52
:
36
قَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا مَنۢ بَعَثَنَا مِن مَّرۡقَدِنَاۜۗ هَٰذَا مَا وَعَدَ ٱلرَّحۡمَٰنُ وَصَدَقَ ٱلۡمُرۡسَلُونَ
Неверници порицатељи ће, пошто схвате да су настрадали, кајући се рећи: “Тешко нама! О тешке ли наше пропасти! Ко нас подиже из почивалишта наших?” На то ће им бити речено: “Ово је оно што вам је обећао Бог, Који не крши обећање! Ово је оно што су посланици пренели од Бога, а истину су, ево, говорили.”
التفاسير:
53
:
36
إِن كَانَتۡ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ فَإِذَا هُمۡ جَمِيعٞ لَّدَيۡنَا مُحۡضَرُونَ
Да би људи били оживљени из својих гробова довољно ће бити само једно дување у рог и одједном ће сви бити приведени Богу, да полажу рачун за своја дела, како би били награђени или кажњени.
التفاسير:
54
:
36
فَٱلۡيَوۡمَ لَا تُظۡلَمُ نَفۡسٞ شَيۡـٔٗا وَلَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ
На Дану судњем свако ће добити оно што је заслужио, биће свима по правди пресуђено, ником се неће неправда учинити, па да му се умање добра дела или да му се увећају лоша дела која је починио. Дакле, награда или казна уследиће само за оно што је човек лично урадио.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• من أساليب تربية الله لعباده أنه جعل بين أيديهم الآيات التي يستدلون بها على ما ينفعهم في دينهم ودنياهم.
Бог је Својим слугама указао на знамења помоћу којих постижу овосветска и оносветска добра. Он их тиме одгаја.
• الله تعالى مكَّن العباد، وأعطاهم من القوة ما يقدرون به على فعل الأمر واجتناب النهي، فإذا تركوا ما أمروا به، كان ذلك اختيارًا منهم.
Свевишњи Бог је људима дао могућности и снаге да извршавају Његове заповести и сустежу се од греха. Стога, уколико не изврше оно чиме су обавезани, урадили су то својом властитом вољом.
