د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
41
:
22
ٱلَّذِينَ إِن مَّكَّنَّٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ وَأَمَرُواْ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَنَهَوۡاْ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۗ وَلِلَّهِ عَٰقِبَةُ ٱلۡأُمُورِ
Свемогући је Бог обећао помоћ онима који кад победе непријатеља и добију власт на Земљи, успостављају молитву клањајући је брижно, на време и онако како је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, то чинио, дају милостињу онима који је заслужују, наређују људима да буду верни у погледу свих Божјих и људских права и, најзад, одвраћају од свега што су Свезнајући Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, забранили. А Богу се све на крају враћа.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• إثبات صفتي القوة والعزة لله.
Богу се приписује својство снаге и величине.
• إثبات مشروعية الجهاد؛ للحفاظ على مواطن العبادة.
Борба на Божјем путу је прописана зарад одбране живота и домовине верника.
• إقامة الدين سبب لنصر الله لعبيده المؤمنين.
Устрајност у вери је разлог због којег Бог помаже Своје вернике.
• عمى القلوب مانع من الاعتبار بآيات الله.
Слепоћа срца не дозвољава да човек извуче поуку из знамења која је Бог дао.
