د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
6
:
22
ذَٰلِكَ بِأَنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلۡحَقُّ وَأَنَّهُۥ يُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَأَنَّهُۥ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ
Споменута знамења и знакови јесу очит, непорецив доказ да је Узвишени Бог једини Бог и да само Њега смемо да обожавамо, и да је незамисливо било кога или било шта сматрати Њему равним. Знајте да је Бог у могућности мртве да оживи и да све може да учини.
التفاسير:
7
:
22
وَأَنَّ ٱلسَّاعَةَ ءَاتِيَةٞ لَّا رَيۡبَ فِيهَا وَأَنَّ ٱللَّهَ يَبۡعَثُ مَن فِي ٱلۡقُبُورِ
И наведени феномени доказ су да ће Час оживљења збиља, без икакве сумње, доћи, и да ће Господар светова извести мртве из њихових гробова и да ће их позвати на одговорност за оно што су чинили.
التفاسير:
8
:
22
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يُجَٰدِلُ فِي ٱللَّهِ بِغَيۡرِ عِلۡمٖ وَلَا هُدٗى وَلَا كِتَٰبٖ مُّنِيرٖ
Неки безверци бесправно негирају Божју једноћу, а не располажу баш никаквим знањем о томе нити за то имају какав доказ. Они се поводе за незнањем и лажима, а не следе Прави пут и немају Књигу од Бога како би распознали истину од лажи.
التفاسير:
9
:
22
ثَانِيَ عِطۡفِهِۦ لِيُضِلَّ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۖ لَهُۥ فِي ٱلدُّنۡيَا خِزۡيٞۖ وَنُذِيقُهُۥ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ عَذَابَ ٱلۡحَرِيقِ
Такви се охоле, надмено ходају и отуђују се од истине; њих ће на Будућем свету, Узвишени Бог, осрамотити пред свим људима зато што су били неверници и казниће их у ватри Пакла због тога што су чинили лоша дела.
التفاسير:
10
:
22
ذَٰلِكَ بِمَا قَدَّمَتۡ يَدَاكَ وَأَنَّ ٱللَّهَ لَيۡسَ بِظَلَّٰمٖ لِّلۡعَبِيدِ
Њима ће бити речено: “Ова казна је због вашег неверства и грешних дела, јер Бог кажњава само због оног што је човек лично починио!”
التفاسير:
11
:
22
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَعۡبُدُ ٱللَّهَ عَلَىٰ حَرۡفٖۖ فَإِنۡ أَصَابَهُۥ خَيۡرٌ ٱطۡمَأَنَّ بِهِۦۖ وَإِنۡ أَصَابَتۡهُ فِتۡنَةٌ ٱنقَلَبَ عَلَىٰ وَجۡهِهِۦ خَسِرَ ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةَۚ ذَٰلِكَ هُوَ ٱلۡخُسۡرَانُ ٱلۡمُبِينُ
Неки људи исповедају Ислам али нису уверени у његову истинитост већ сумњају и колебају се, па се неодлучно Богу покоравају– као да стоје на ивици бездане провалије. Приоритет су им овоземаљски интереси, па ако су срећни, здрави, имућни и имају пород, радо се повинују Исламу и послушни су Богу, али задеси ли их каква несрећа, непријатност, сиромаштво, обузме их песимизам због Ислама и враћају се на старе неверничке стопе, сасвим се мењајући. Због тога су губитници на овом и на будућем свету.
التفاسير:
12
:
22
يَدۡعُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَضُرُّهُۥ وَمَا لَا يَنفَعُهُۥۚ ذَٰلِكَ هُوَ ٱلضَّلَٰلُ ٱلۡبَعِيدُ
Ови порицатељи не обожавају Узвишеног Бога него се моле лажним боговима, који им не могу наштетити ако их престану обожавати, нити им могу какву корист донети ако од њих нешто замоле. Они су у великој заблуди и далеко од истине.
التفاسير:
13
:
22
يَدۡعُواْ لَمَن ضَرُّهُۥٓ أَقۡرَبُ مِن نَّفۡعِهِۦۚ لَبِئۡسَ ٱلۡمَوۡلَىٰ وَلَبِئۡسَ ٱلۡعَشِيرُ
Они обожавају оне који ће им, пре наудити него користи, јер доносе зло. Како је лажно божанство рђав заштитник и зао пријатељ од које незнанобожац помоћ очекује!
التفاسير:
14
:
22
إِنَّ ٱللَّهَ يُدۡخِلُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُۚ إِنَّ ٱللَّهَ يَفۡعَلُ مَا يُرِيدُ
Племенити Бог ће увести вернике које чине добра дела у баште Раја испод чијих двораца теку реке. Бог чини оно што жели, и награђује честите, из Своје милости, а кажњава грешнике, према правди. Господара нико не може ни на шта да приволи.
التفاسير:
15
:
22
مَن كَانَ يَظُنُّ أَن لَّن يَنصُرَهُ ٱللَّهُ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِ فَلۡيَمۡدُدۡ بِسَبَبٍ إِلَى ٱلسَّمَآءِ ثُمَّ لۡيَقۡطَعۡ فَلۡيَنظُرۡ هَلۡ يُذۡهِبَنَّ كَيۡدُهُۥ مَا يَغِيظُ
Ко мисли да Свевишњи Бог неће Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, помоћи на овом свету – дајући да Ислам и његови припадници победе, и на оном свету – дајући му високе степене у Рају, нека растегне уже до таванице па нека се обеси и нека затим види хоће ли његова домишљатост докинути оно што га срди. Бог ће, упркос том човеку који сумња и многобоштво чини, помоћи Свом Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и даће победу Исламу.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• أسباب الهداية إما علم يوصل به إلى الحق، أو هادٍ يدلهم إليه، أو كتاب يوثق به يهديهم إليه.
Од разлога који воде правом путу је исправно знање, учена особа, или поуздана књига која води истини.
• الكبر خُلُق يمنع من التوفيق للحق.
Охолост је особина која човека одвраћа од истине.
• من عدل الله أنه لا يعاقب إلا على ذنب.
Бог је праведан, и кажњава само због греха што човек учини.
• الله ناصرٌ نبيَّه ودينه ولو كره الكافرون.
Бог помаже посланику Мухаммеду и Ислам, па макар то не било по вољи неверницима.
